Izvor: Blic, 24.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvaci ne stignu ni da se odmore
Prvaci ne stignu ni da se odmore
Već posle prvog časa deca su umorna, a posle četvrtog i petog njima je svejedno da li je gradivo lakše kada moraju da sede i slušaju. Tada pogled počinje da im luta, gube koncentraciju, vrte se, ustaju i razgovaraju - kaže za 'Blic' Suzana Deretić, psiholog u beogradskoj OŠ 'Vuk Karadžić', komentarišući činjenicu da prvaci ove godine imaju i sedam obaveznih i dva izborna predmeta, odnosno 23 časa sedmično.
Kako to u praksi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izgleda?
Svakog dana treba da provedu u školi po četiri ili pet časova, što im smanjuje vreme za igru i odmor od školskih obaveza. Kada su uvedeni izborni predmeti u program prvog razreda, predviđeno je da se oni izučavaju kroz igru. Ali, deca na tim časovima i dalje sede u klupama i to ih umara jer oni imaju prirodnu potrebu za kretanjem. Trebalo je da im reforma olakša školovanje?
- Da, ranije generacije su imale po tri časa dnevno i to je bilo sasvim dovoljno. Nove odluke Ministarstva prosvete donele su fleksibilniji način obrade gradiva, ali su uslovi u školama po Srbiji različiti i neke novine nije moguće primeniti u praksi. Prvaci i kada ništa ne rade, umore se od samog sedenja u klupi. Koliko je deci tog uzrasta potrebno vremena da se kod kuće odmore od školskih obaveza?
- Kod kuće im treba mnogo više vremena da povrate snagu. Teško im je da stignu da se odmore od škole i opuste. Zatim, treba i da ručaju, porazgovaraju sa roditeljima, urade domaće zadatke i tek onda da se igraju. Moje dete je sada drugi razred, tako da iz iskustva znam da joj je potrebno oko dva sata da se odmori od škole i da se mnogo bolje oseća kada ima manje časova.
Kako deca prihvataju da već u prvom razredu imaju i učitelja, nastavnika stranog jezika i, recimo, veroučitelja?
- Kada od početka imaju nekoliko predavača, to prihvataju kao nešto što je normalno. Naravno, svesni su da im je učiteljica 'glavna' i nju najviše vole, a druge nastavnike posmatraju kao nekoga ko povremeno dolazi. Jedino ih zbunjuje zašto se povremeno dele kada imaju izborne predmete. Ne shvataju zašto celo odeljenje nema stalno iste predmete. A kako se navikavaju na veći broj udžbenika i svezaka?
- U početku su potpuno zbunjeni, ali deca su inače sklona vizuelnom praćenju i uz pomoć roditelja brzo nauče da im je, na primer, crvena sveska za matematiku, plava za srpski i slično. Kakvo je vaše mišljenje o izučavanju stranog jezika od prvog razreda osnovne škole?
- Psihološka istraživanja su pokazala da se strani jezik najbolje uči između osme i dvanaeste godine i da je to tzv. krizni period. Sada je više stvar mode da deca uče engleski jezik odmalena, čak neki roditelji daju decu na kurseve i u obdaništu. To nije nužno jer oni učenici koji počnu savladavanje stranog jezika od petog razreda, neće biti ni na kakvom gubitku u odnosu na one koji su počeli ranije. A kako sama deca reaguju na strani jezik?
- Deca imaju prirodnu intelektualnu radoznalost, oni obožavaju da uče jezik. Sam program je osmišljen da se jezik uči kroz igru, muziku na tom stranom jeziku i to je učenicima veoma zanimljivo. Koliko prvaci mogu da prihvate predmet 'Od igračke do računara' na pravi način?
- Zamišljeno je da se deca postepeno upoznaju sa računarima i to jeste korisno, ali roditelji im kod kuće dopuštaju da satima igraju igrice, što može biti pogubno. Postaju pasivni, lenji, ne druže se sa vršnjacima. Milica Jeveričić
