Izvor: Blic, 14.Jan.2014, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva žrtva sukoba tokom referenduma u Egiptu
U sukobima između snaga bezbednosti pristalica svrgnutog predsednika Egipta Mohameda Morsija, tokom prvog dana održavanja referenduma, poginula je jedna osoba, saopštili su bezbednosni zvaničinici.
Mahmud Sajed Gaja (25) poginuo je tokom protesta održanih protiv održavanja referenduma u blizini biračkog mesta u provinciji Bani Suef, južno od Egipta, preneo je Rojters.
U Egiptu su jutros otvorena biračka mesta čime je počeo dvodnevni referendum o novom ustavu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Nekoliko sati pred početak referenduma ispred suda u Kairu ođeknula je snažna eksplozija u kojoj nije bilo povređenih ni žrtava, osim manje materijalne štete na zgradi suda.
Referendum se smatra testom za komandanta egipatske vojske, generala Abdela Fataha el-Sisija, pošto je bivši predsednik Egipta Muhamed Mursi u julu prošle godine svrgnut s vlasti.
El-Sisi je Egipćane pozvao da masovno učestvuju na referendumu o novom sekularnom ustavu.
Više od 52 miliona građana Egipta koji imaju glasačko pravo danas i sutra izjašnjavaju se o predlogu novog, sekularnog ustava koji ograničava opseg islamskog prava i promoviše nove odredbe za koje su se zalagali borci za veća prava građana.
Novim ustavom takođe je predviđena veća moć vojske u političkom životu države.
Glavne promene u ustavu odnose se na državnu vlast, islamske zakone, vojsku, predsednika države, slobodu veroispovesti, političke partije, prava žena, međunarodne sporazume, pritvaranje i prisilno raseljavanje.
U preambuli novog ustava kaže se da ustav "nastavlja da gradi demokratsku, modernu državu sa civilnom vlašću", pri čemu, kako objašnjava Asošijeted pres (AP), reč "civil" u arapskoj terminologiji označava ne-religijski i ne-vojni deo društva.
To je podstaklo bes među ultrakonzervativnim islamistima koji izraz "civilno" smatraju za sinonim za sekularno.
Kada je reč o islamskim zakonima, novi ustav zadržava odredbu koja postoji u svim egipatskim ustavima od 1970-ih, u kojoj se kaže da "principi" islamskog prava, šerijata, predstavljaju bazu za zakonodavstvo.
Međutim, izbačena je odredba iz doba svrgnutog predsednika Muhameda Mursija koja je preciznije određivala pojam "princip", tako da je to moglo biti upotrebljeno za nametanje strožijih islamskih zakona. U novom ustavu takođe je izbačena odredba prema kojoj je glavna islamska institucija u Egiptu, Al Azhar, zadužena za nadgledanje zakonodavstva.
Što se tiče vojske, novi ustav daje pravo vojsci da tokom naredna dva predsednička mandata sama izabere ministra odbrane, čime će, kako ocenjuje AP, vojska biti van civilne kontrole u narednih osam godina i time učiniti nesigurnom vlast predsednika države.
Borci za veća prava građana ukazuju da u novom ustavu nije osigurana transparentnost vojnog budžeta i detalja vojne ekonomske imperije koja obuhvata deo u građevinskoj industriji, izgradnji puteva, proizvodnji flaširane vode i u melioraciji zemljišta.
Vojni sudovi i dalje će moći da sude civilima, što je odredba uvedena tokom vladavine Mursija. Pošto je 2011. godine svrgnut dotadašnji predsednik Egipta Hosni Mubarak, to je bio glavni izvor tenzija između vojske i grupa koje se bore za veća prava građana.
Kada je reč o ovlašćenjima predsednika države, novi ustav predviđa da predsednik imenuje premijera, pri čemu parlament ima dve prilike da podrži predsednikov izbor ili da bude raspušten, a rok za formiranje vlade je 60 dana od izbora.
Prvi put do sada parlament će imati moć da smeni izabranog predsednika i da ga izloži krivičnom gonjenju. Poslanici će moći da opozovu poverenje predsedniku i pozovu na prevremene izbore ako dve trećine poslanika podrži takvu nameru i nakon toga bude održan referendum.
Novi ustav predviđa da je sloboda veroispovesti "apsolutna", za razliku od ustava iz Mursijevog perioda, u kojem je stajalo da je sloboda veroispovesti "očuvana", ali su sloboda praktikovanja religije i izgradnja verskih objekata bile ograničene na "vernike u nebeske religije" - islam, hrišćanstvo i judaizam.
Što se tiče političkih partija, ustav zabranjuje političke partije ili političku aktivnost zasnovanu na religiji, čime je zadat udarac pokretima poput Muslimanskog bratstva, njegovoj Partiji slobode i pravde, kao i ultrakonzervativnoj salafističkoj partiji Al Nur.
Novi ustav osigurava jednakost između muškaraca i žena i predviđa da država mora preduzeti neophodne mere kako bi ženama bila garantovana odgovarajuća predstavljenost u zakonodavnim savetima, kao i njihovo zapošljavanje na višim pozicijama u javnim i državnim telima, kao i u pravosudnim institucijama.
Ustav obavezuje državu da obezbedi zaštitu žena od "bilo koje vrste nasilja".
Prema novom ustavu, država Egipat vezana je svim međunarodnim sporazumima i konvencijama o ljudskim pravima koje je Egipat već potpisao.
Kada je reč o zatvaranju, novi ustav daje vlastima 24 sata za ispitivanje uhapšenih, pri čemu će morati da bude prisutan advokat, a osigurano je pravo uhapšenog da ne kaže ništa.
Novi ustav takođe zabranjuje prisilno raseljavanje, čemu su bili izloženi koptski hrišćani i druge manjine.
Najčitanije SADA:
Referendum u Egiptu počeo krvavo
Izvor: Mondo, 14.Jan.2014
U sukobima između snaga bezbednosti pristalica svrgnutog predsednika Egipta Mohameda Morsija, tokom prvog dana..
