Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Sep.2012, 00:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prva žrtva groznice Zapadnog Nila?

BEOGRAD -

Jedna osoba je preminula od groznice Zapadnog Nila a više od 20 je zaraženo, potvrđeno je listu Pres na Institutu Torlak.

Kako piše Pres, od ovog virusnog oboljenja na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije 13. avgusta umrla je žena iz Pančeva stara oko 60 godina.

Bolest potvrđena kod šest pacijenata, među kojima su oni sa teritorije Južnobanatskog okruga

"Žena je u veoma teškom stanju iz pančevačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bolnice prebačena na Infektivnu kliniku u Beogradu. Kada je prebacivana nije mogla ni da govori. Zasad nije poznato, ali se pretpostavlja da je ona bila hronični bolesnik, čiju je osnovnu bolest ugrozila groznica Zapadnog Nila", navodi izvor Presa.

Kako pišu Novosti, svi zaraženi smešteni su na infektivne klinike i njihovo stanje se prati.

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", do 1. septembra, groznica "Zapadnog Nila" laboratorijski je potvrđena kod šest pacijenata, sa jednim smrtnim ishodom.

Glavni simptomi su groznica, mučnina, povraćanje i glavobolja. Najteži slučajevi imaju upalu mozga i moždanih ovojnica. Period inkubacije do dve nedelje.

"Osim jedne osobe sa stalnim prebivalištem u Nemačkoj, ostali oboleli nisu putovali u inostranstvo, u poslednje dve nedelje", kaže za Novi magazin doktor Jelena Obrenović, epidemiolog i šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta "Batut".

Ona dodaje da se radi o ljudima sa teritorije Južnobanatskog okruga i Beograda. Prosek starosti je od 52 do 82 godine, i svi su imali neuroinvazivni oblik bolesti - meningitis.

Ne postoji sumnja na epidemiju

U referentnu laboratoriju u "Torlaku", dostavljeni su uzorci 23 pacijenta, koji su smešteni na infektivnim odeljenjima. Sumnja je odbačena kod pet slučajeva, a 12 osoba je najverovatnije zaraženo. Neki od ovih pacijenata boravili su u Grčkoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

Prema rečima doktorke Obrenović, za sada ne postoje elementi koji bi ukazali na eventualno epidemijsko javljanje bolesti, već se radi o sporadičnim slučajevima.

"Sezona aktivnosti komaraca je pri kraju, a u narednom periodu, u saradnji sa drugim institucijama, sprovodiće se aktivnosti kako bi narednu sezonu dočekali spremniji", kaže ona.

Osnovni način prenošenja bolesti izazvane virusom Zapadnog Nila jeste ubod zaraženog komarca. Oni se inficiraju prilikom sisanja krvi obolelih ptica. Virus se ne prenosi među ljudima putem kontakta.

Kako kaže sagovornica Novog magazina, groznica "Zapadnog Nila" spada u preteće bolesti u Evropi, čija je učestalost u poslednje dve decenije porasla. Klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i komarcima samo su neki od razloga za nastanak i širenje ove bolesti.

Promena klime i tropske vrućine koje su poslednjih godina učestale u Srbiji idealni su uslovi za razvoj bolesti koje su bile nepoznate na ovom podneblju, ali i za povratak starih, poput malarije, koja je odavno iskorenjena sa prostora Balkana, slažu se u stručnjaci.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...