Izvor: Blic, 29.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva velika avantura
Prva velika avantura
Mama i tata ove godine ostaju kod kuće, a dete ide samo na odmor. Spremno da upozna nove prijatelje, da nauči osnovne elemente nekog novog sporta, da dođe u dodir sa nekim novim jezikom ili da oseti kako je živeti u prirodi. Da li je to pozitivno iskustvo? Da, jednoglasni su psiholozi, zato što je za dete važno da širi svoje vidike, da odmerava sopstvene snage i da nauči da živi i bez tako važnih repera kao što su mama i tata. Ali, postoji i druga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strana medalje odvajanje od roditelja. Tu je i strah od neuspeha, koji ne pogađa samo klince, već i roditelje.
Kako onda dete da ode na letovanje bez nas i da mu ono ostane u lepoj uspomeni? U kom uzrastu treba prvi put da mu predložimo takvu avanturu? 'Obično je to iskustvo koje se stiče oko osme godine života', kaže italijanski psiholog Marija Rita Parsi. 'Ali, ne postoji 'pravi' uzrast. Nekoj deci je teže da se odvoje od roditelja i zato bi za njih prisiljavanje na odlazak na letovanje bez roditelja bilo traumatično. U svakom slučaju, uvek smo krivi mi, roditelji. Sa našom zebnjama, strahovima, kontradiktorinim stavovima i osećanjima. Svaki put kad naše dete napravi neki napredak na planu osamostaljivanja, mi smo zadovoljni, ali istovremeno i prestrašeni.'
Naravno, deca to osećaju i onda rezonuju u stilu: 'Mama se plaši da me pusti da idem na letovanje bez nje i tate! Onda neću ni da idem!' Dakle, da bi operacija 'sam na letovanju' bila uspešna, moramo prvo mi, roditelji, da budemo sigurni da želimo da naše dete stekne takvo iskustvo. Samo tako ćemo uspeti da prenesemo na njega sigurnost i entuzijazam koji su im neophodni da bi se spremno upustili u svoju prvu veliku avanturu.
CDC/GB
