Izvor: Blic, 26.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva velika avantura
Prva velika avantura
Mama i tata ove godine ostaju kod kuće, a dete ide samo na odmor. Spremno da upozna nove prijatelje, da dođe u dodir sa nekim novim jezikom ili da oseti kako je živeti u prirodi. Da li je to pozitivno iskustvo? Da, jednoglasni su psiholozi, zato što je za dete važno da širi svoje vidike, da odmerava sopstvene snage i da nauči da živi i bez tako važnih repera kao što su mama i tata. Ali, postoji i druga strana medalje - odvajanje od roditelja. Tu je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i strah od neuspeha, koji ne pogađa samo klince već i roditelje.
Kako onda dete da ode na letovanje bez nas i da mu ono ostane u lepoj uspomeni? U kom uzrastu treba prvi put da mu predložimo takvu avanturu?
'Obično je to iskustvo koje se stiče oko osme godine života', kaže italijanski psiholog Marija Rita Parsi. 'Ali, ne postoji ‘pravi’ uzrast. Nekoj deci je teže da se odvoje od roditelja i zato bi za njih prisiljavanje na odlazak na letovanje bez roditelja bilo traumatično. U svakom slučaju, uvek smo krivi mi, roditelji. Sa našom zebnjama, strahovima, kontradiktornim stavovima i osećanjima. Svaki put kad naše dete napravi neki napredak na planu osamostaljivanja, mi smo zadovoljni, ali istovremeno i prestrašeni.'
Naravno, deca to osećaju i onda rezonuju u stilu: 'Mama se plaši da me pusti da idem na letovanje bez nje i tate! Onda neću ni da idem!' Dakle, da bi operacija 'sam na letovanju' bila uspešna, moramo prvo mi, roditelji, da budemo sigurni da želimo da naše dete stekne takvo iskustvo. Samo tako ćemo uspeti da prenesemo na njega sigurnost i entuzijazam koji su im neophodni da bi se spremno upustili u svoju prvu veliku avanturu, objašnjava psiholog Parsi.
CDC/GB
Tinejdžerska avantura
Imajte na umu da i dalje odgovarate za sigurnost svog maloletnog deteta, kao i za štetu koju bi ono eventualno moglo da učini na letovanju.
Izbegavajte kritike, prigovore, omalovažavanje i neprikladna poređenja u razgovoru, izloženo takvim pritiscima, dete će zaobići istinu ili neće iskreno reći šta misli, želi i oseća.
Obavezno upoznajte punoletnu osobu koja će biti u pratnji ili na mestu gde će dete letovati.
Morate da imate tačnu adresu i broj telefona pre nego što dete otputuje. Proverite sve uslove boravka. Najveća dilema je - zvati ili ne
Da li da ga zovete svaki čas da biste bili mirni ili je bolje da ga ne uznemiravate? To je dilema sa kojom se suočavaju svi roditelji u ovakvim situacijama.
'Kad se sve uzme u obzir, bolje je da zovete', kaže Marija Rita Parsi. 'Ili da se dogovorite da ono zove vas u određeno vreme.' Tako dete stiče osećaj odgovornosti i lakše podnosi vaše odsustvo. 'Ali pazite šta pričate! Usredsredite razgovor na ono što radi, što je naučilo... Na primer: ‘Kad se budemo videli, pokazaćeš mi ...’ Nemojte dozvoliti da razgovor krene u opasnom smeru. Rečenica: ‘Tako mi nedostaješ!’, može da ima katastrofalne posledice.
Ako se uverite da je detetu super i bez vas, nemojte da podlegnete iskušenju da izgovorite klasičnu rečenicu: ‘A zar ti mama baš nimalo ne nedostaje?’ Ona mu sigurno neće pomoći da uživa u odmoru.' Da li su svi tinejdžeri spremni za samostalno letovanje?
Mnogi roditelji tinejdžera prvi put su ovog leta pred dilemom, da li da puste dete na letovanje s prijateljima? O tome bi tata i mama trebalo da imaju zajednički stav. Inače odnose s decom treba graditi tako da probleme ne rešavamo u trenutku kad se dogode, nego da svakodnevno radimo na tome da ih preduhitrimo, kaže Gordana Ačić, školski psiholog.
- Odluka bi trebalo da se zasniva na kvalitetu odnosa između roditelja i deteta i zato je ova dilema pravo vreme da se zapitamo koliko smo do sada u tome bili uspešni - kaže ona.
- Da li poznajemo dovoljno dete da budemo sigurni u njega? Ima li dovoljno samopouzdanja? Hoće li umeti da potraži pomoć na pravim mestima ako nešto krene naopako? Ako smo odnos izgradili na iskrenosti, poverenju i otvorenom dijalogu o temama koje su za dete od životne važnosti, sigurno ćemo i ovom prilikom moći iskreno da iznesemo svoje želje i strepnje i da se dogovorimo šta bi bilo najbolje. Ne može bez suza
‘Oću kući - plače dete, a još nije ni ušlo u autobus. To se događa mnogo češće nego što se misli. Kako reagovati? Ne treba biti grub. Pokušajte mirno da mu objasnite da je to kratkotrajan rastanak. Neki su roditelji grubi u takvim situacijama, znaju da će dete pre ili kasnije prestati da plače. To je tačno, ali trauma ostaje.
