Izvor: Blic, 25.Jun.2009, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva linija koštala bi pola milijarde evra
Tim stručnjaka iz kanadske kompanije „SNC Lavalin” predstavio je juče studiju „Mogućnost finansiranja izgradnje prve linije beogradskog metroa” u Skupštini grada. Prva linija metroa od Ustaničke do Tvorničke ulice koštala bi oko pola milijarde evra, a preporuka stručnjaka iz Kanade je da veći deo projekta finansiraju privatne kompanije, a manji grad i država.
Laki metro u Vankuveru
Kanadski stručnjaci smatraju da je Beogradu potreban >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moderan, fleksibilan, efikasan i rentabilan šinski sistem, prilagođen geografskoj strukturi. Iako su na početku prezentacije naglasili da je beskorisno fokusirati debatu na termine „laki”, „teški” i „laki šinski sistem”, oni su u stvari ponudili finansijsku konstrukciju za projekat „lakog metroa” iz 2004. godine. Kanađani, doduše, preporučuju izvesne promene tog projekta. Na primer, u studiji se navodi da stanice treba da imaju šire perone i bezbedniji pristup okolini. Naglašavaju i da metro ne sme da se preklapa sa tramvajskim sistemom na srednjem i istočnom delu trase, jer to povećava cenu projekta. Metro mora da bude potpuno odvojen od uličnog saobraćaja, preporučuju stručnjaci iz Kanade. Oni procenjuju da bi prva linija „lakog metroa”, dužine 14,7 km od Tvorničke ulice u Zemunu do Ustaničke, koštala oko 550 miliona evra. Gradnju bi trebalo finansirati po principu privatno-javnog partenrstva, delom iz gradskih i državnih kasa, a delom sredstvima privatnih kompanija.
- Naš predlog je da javni sektor finansira izgradnju sa 30 do 35 odsto i da plaća privatnom sektoru troškove usluga za vreme eksploatacije od 27 godina. Deo troškova koji otpada na privatni sektor (65%) bili bi finansiran kombinovanjem akcijskog kapitala i dugoročnih zaduživanja od eksport kredita i multilateralnih finansijskih institucija – rekao je Stefan Mer, rukovodilac studije.
Studija „Mogućnost finansiranja izgradnje prve linije beogradskog metroa” zapravo je donacija Evropske banke za obnovu i razvoj našem gradu. EBRD je spremna za razgovore o ulaganju u „laki šinski sistem" u Beogradu, rekla je predstavnica EBRD Hilda Gaček na jučerašnjem skupu u Skupštini grada. Konačnu odluku o gradnji metroa gradska vlast doneće do kraja godine. U gradskoj upravi nastoje da izbrišu dilemu „laki” ili „teški” metro. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas juče je naglasio da se taj metro neće zvati ni „laki” ni „teški” već beogradski metro.
– Osim izgradnje novih mostova i drugih investicija, jedno od ključnih ulaganja koje možemo da uradimo ili bar da započnemo je ulaganje u nezavisni viskokapacitetni šinski sistem i gradsku železnicu. Svi u gradu intenzivno radimo na tome da prve rezultate razvoja gradske železnice osetimo već sledeće godine, ali i da prekinemo priču o tipu metroa koji će se graditi u glavnom gradu, te da on ne treba da se zove ni „laki” niti „teški”, već beogradski metro. Svi stručnaci su se složili da taj sistem mora da bude nezavisni šinski sistem i da jedino kao takav garantuje redovnost, kvalitetan prevoz ljudi i brzinu – zaključio je Đilas.
(uveličaj)
- Trasa lakog metroa trebalo bi da ide od ustaničke na konjarniku do tvorničke u zemunu
- na trasi od 14,7 kilometara postojalo bi 21 stajalište
- deo trase kroz centaR GRADA IŠAO BI tunelima ispod ZEMLJe
- gradnju bi finansirao grad i republika sa 35 odsto, dok bi privatni investitori uložili 65 odsto
Kao u Vankuveru
Beogradu je, po kapacitetut, potreban metro sličan onome koji ima kanadski grad Vankuver, smatraju kanadski stručnjaci. Metro u Vankuveru je dužine 18,5km, povezuje centar Vankuvera i međunarodni aerodrom. Prolazi kroz 2,5 km prokopanog tunela, 6,6 km usečenog-pokrivenog tunela i preko 7.5 km izdignutog vodećeg koloseka, a 1.9 km koloseka je u nivou zemlje. Ima 18 metro stanica.
