Izvor: Politika, 07.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva liga tajkuna
Po čemu je, kad je novac u pitanju, Rusija bolja od Nemačke, a Turska od Japana?
Po broju milijardera.
To pokazuje najautoritativnija lista svetskih milijardera koju 22 godine sastavlja američki poslovni magazin „Forbs”. Na najnovijoj, objavljenoj prekjuče, Rusija ima 87 ljudi čije je bogatstvo veće od milijardu dolara. Nemačka, koja je šest godina po broju tajkuna bila odmah iza neprikosnovenog šampiona, Amerike, ima ih samo 29.
Turska je u o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosu na prošlogodišnju listu dodala 13 novih milijardera i time, sa ukupno 35, pretekla Japan, zvanično i dalje drugu ekonomiju sveta, čiji se broj superbogataša sveo na 24.
Uz glavnu vest – da je, posle 13 uzastopnih godina na tronu najbogatijeg čoveka sveta, Bil Gejts, sa bogatstvom od 58 milijardi pao na treće mesto – Forbsova lista donosi još neka iznenađenja koja su zanimljivo ogledalo novog planetarnog poretka.
Najpre, broj milijardera prvi put je četvorocifren: 11. februara, koji je uzet kao referenti dan kada su izračunavana njihova bogatstva, u svetu je bilo ukupno 1.125 milijardera. Lane u isto vreme bilo ih je tek 946.
Ukupno bogatstvo ovogodišnje liste je 4,4 biliona (hiljada milijardi) dolara. Da bi se pojmila ova brojka, recimo da je to gotovo u dolar iznos bruto nacionalnog proizvoda Japana. Znači nešto više od hiljadu ljudi poseduje onoliko koliko je vredno sve što se proizvede i usluži u naciji od 127 miliona stanovnika. Ravno je, takođe, i BNP-u Kine i Indije, koje zajedno imaju skoro dve i po milijarde stanovnika!
Naravno, u samom vrhu ništa se nije promenilo: američkog softverskog gurua smenio je američki finansijer (Voren Bafet – 62 milijarde). Amerikanci čine 42 odsto svetskih milijardera i 37 odsto ukupnog bogatstva ove „liste nadrealista”.
Ali zanimljivo je da u Moskvi danas živi više milijardera nego u Njujorku. Koliko samo pre dve godine, svaki drugi među prvih 20 bio je Amerikanac, a danas ih je u toj prvoj ligi samo četvoro.
Među prvih dvadeset „bogatuna”, čak sedam je iz Rusije (predvodi ih aluminijumski tajkun Oleg Deripaska, koji je sa 28 milijardi na devetom mestu). Prosečna starost ruskih milijardera je, inače, 46 godina, što znači da u momentu kolapsa Sovjetskog Saveza, bez čega oni ne bi mogli da postanu „oligarsi”, u proseku nisu imali više od 30 godina.
Pada u oči, takođe, da je među prvom desetoricom čak sedam Indijaca (4,5,6. i 8. mesto). Sasvim u skladu sa novim prilikama koje za bogaćenje pruža tamošnja ekonomija (premda je predvodnik ove podgrupe, kralj čelika Lakšmi Mital, samo poreklom Indijac, dok su njegovi poslovi globalni).
Najnovija Forbsova prezentacija tajkunske elite (na kojoj nema nijednog iz naših krajeva), povod je, naravno, za uobičajene jadikovke nad svetskim nejednakostima, ali i za druge vrste razmišljanja. Kako, na primer, pošteno zaraditi prvu milijardu dolara (što ne podrazumeva da su svi sa ovog spiska to uradili „transparentno”). Ali da se to može, neka posluži primer najmlađe pridošlice u ovu elitu: 23-godišnjeg Marka Cukerbergera, osnivača internet-sajta za druženje Fejsbuk, koji je zvanično težak 1,5 milijardi.
Da bi se neko (enormno) obogatio, svakako je potrebna jaka volja, a onda vizija, znanje, odvažnost – i da se sve kockice slože. Ali verovatno je najvažnije „videti iza ćoška”, smisliti način da se neki problem reši bolje od postojećeg načina i da tržište to prihvati.
Džon Kenet Galbrajt je tvrdio i da su glavni pokretači kapitalizma „pohlepa i strah”: želja da se ima što više i bojazan da sve može da se izgubi, što su sve prinude da se poslovne odluke donose sa velikim očekivanjima i još većim rizicima.
Na kraju, ima li bogatstvo smisao kad pređe određenu meru? Jasno je da novac donosi moć, ali da li bogataši čvršće spavaju, više se raduju ili srećnije žive? Znamo, uostalom, da su neki od njih čuvene tvrdice, koje su uverene da se ne postaje bogat velikim prihodima, nego malim troškovima. Uostalom, Voren Bafet (77) kao da se pridržava onoga što je svojevremeno poželeo Pablo Pikaso: da živi „kao siromah sa dosta para”.
Bafet je još u kući u Omahi koju je kupio kad je imao 28 godina i platio 31.000 dolara (danas vredi 700.000). Poklone za prijatelje kupuje na rasprodajama, a omiljeno piće mu je koka-kola.
Mislim da je najadekvatnije da ovu priču završim jednim citatom Oskara Vajlda: „Kad sam bio mlad, mislio sam da je novac najvažnija stvar u životu. Sada, kada sam star, znam da je tako”.
Ali moj omiljeni citat u vezi s bogatstvom je jednog anonimusa koji veli da „novac ne može da kupi sreću – ali može da je rentira”.
Milan Mišić
[objavljeno: 08/03/2008]
.jpg)
