Izvor: Blic, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva decenija
DESET godina da jedeš kobasice sa senfom pa bilo bi mnogo, rek’o bi pesnik Izet Sarajlić. A ja deset godina držim pero u ruci. I oštrim ga za „Blic".
Umesto da pustim srce da samo voli, teram ga da piše o onom što voli, jadao se Izet. Moji, novinarski jadi, sa ljubavlju često nisu bili u ljubavi. Mnoge sam redove iz besa, očaja i nemoći napisao, mnoge sagovornike teškom mukom gledao u oči.
Da opišem najlepše trenutke - nije za novine. Da se odlučim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za najteže - nema potrebe. Svi ih znaju, odavno su ih pročitali, prepoznali, na sopstvenoj koži osetili. Tokom svih ovih godina i u sve tri države u kojima je „Blic" od svog osnivanja izlazio.
DESET godina kasnije na pamet mi sve češće padaju Izetove reči: „Do sledeće pesme moraću da uzmem malo više odmora."
Jeste, umorio sam se, dosadio sam sebi. Utihnula je strast, od rutine pucaju bubne opne. A mudrost je lasta zakasnela.
„Nikad više na ulice, zvezdani zanesenjaci. Kao suze kraljice, drže nas u šaci."
Srećom, „Blic" je sve mlađi, pa se ovo moje jubilarno patetisanje neće mnogo primetiti. Gospoda koja već šire glasine kako sam pobegao na Frušku Goru odakle, sa lap-topa, pošaljem poneki mlak, gotovo PR komentar, ne moraju da brinu. Pa tek je prošla prva decenija. Malo su se samo promenili glumci, al’ komad je isti, zaplet je sličan. A kraj? Pa videćemo! Predstava traje. Biće ovde još ćeranja. I vatre koju pale oni što požar u sebi ne umeju da ugase.
