Izvor: Mondo, 16.Dec.2014, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pruga do Budimpešte biće gotova u 2017.
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović očekuje da sutra sa Kinezima bude potpisan dokument o modernizaciji pruge Beograd - Budimpešta.
Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock
U tom dokumentu će biti predvišen rok od tri meseca za pravljenje studije izvodljivosti i dve do dve i po godine za izvođenje radova.
"To je veoma važan projekat za Srbiju, jer se nalazimo na zaista odličnom geografskom mestu. Tu nije samo reč o mogućnosti da se preko Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << povežu Istok i Zapad, već da se preko Srbije ulazi u EU", kazala je Mihajlović Tanjugu.
Mihajlović, koja je i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rekla je da će o tom projektu u sredu razgovarati premijeri Kine, Mađarske i Srbije, Li Kećjang, Viktor Orban i Aleksandar Vučić, nakon čega će biti potpisan dokument o relizaciji tog projekta.
Premijer Kine Li Kećjang je u autorskom tekstu za Tanjug naveo da je izgradnja kopneno-pomorske ekspresne linije između Kine i Evrope postala najznačajnija stavka za saradnju na velikim projektima između Kine i 16 zemalja CIE. Prikladna i efikasna mreža koja povezuje Aziju i Evropu oduvek je bila san zemalja u ovom regionu.
Incijativa "Pojas i put" koju je Kina preduzela ima za cilj saradnju sa drugim zemljama kako bi se taj san ostvario. Severni put, zahvaljujući redovnim vozovima između Kine i Evrope, mogao bi da postane nova glavna saobraćajnica za transport i logistiku protežući se do Zapadne Evrope preko Centralne i Istočne Evrope.
Baziran u grčkoj luci Pirej i železničkoj pruzi Beograd-Budimpešta, Južni put bi mogao da bude kopneno-pomorska ekspresna linija između Kine i Evrope, kaže Kećjang.
Minimum brzih pruga "200 na sat"
U svetu brzih pruga vozovi moraju da se kreću brzinom od najmanje 200 km na sat. U Kini planiraju da do kraja 2015. koriste čak 120.000 km pruge, uključujući 40.000 km superbrzih pruga. Na primer, na pruzi Peking-Tjendin CRH3C vozovi od 2008. saobraćaju brzinom od 330 km na sat, a maksimalna njihva brzina je oko 350 km na sat. Maglev voz od međunarodnog aerodroma u Šangaju do centra grada ide brzinom od čak 431 km na sat.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je u autorskom tekstu za Tanjug naveo da je za realizaciju strateške vizije Srbije kao privrednog, saobraćajnog i kulturnog raskršća jugoistočne Evrope i mosta Istoka i Zapada u 21. veku, od ogromnog značaja izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta.
Izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta će se najverovatnije, kako je ranije najavljeno, graditi koncesijom ili putem javno-privatnog partnerstva.
Vozom do Budimpešte je sada potrebno između sedam i osam sati, a sa modernizacijom bi to bilo tri do četiri sata, kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Takođe, od te pruge bi posebnu korist imali poslovni ljudi koji bi mogli u jednom danu da odu u Budimpeštu vozom, obave sastanak i vrate se nazad.
Pruga Beograd - Budimpeštike je na trasi železničkog Koridora 10 i bila bi od velike koristi za ceo region, jer bi ubrzala transport ljudi i robe ka centralnoj i zapadnoj Evropi.
Taj krak Koridora 10 je dugačak 350 kilometara, od čega u Srbiji skoro 200 kilometara.
Prema nekim ranijim procenama, izgradnja brze pruge između Beograda i Budimpešte bi koštala između 1,5 do dve milijarde evra.
Stručnjaci su ranije rekli Tanjugu da će izgradnjom brze pruge od Beograda do Budimpešte početi nova era železničkog saobraćaja i razvoja Srbije, kao i da će naša zemlja tim projektom uhvatiti korak sa naprednim zemljama Evrope i sveta.
U Železnicama Srbije je ranije Tanjugu rečeno da u saradnji sa grčkim, makedonskim, mađarskim, slovačkim i češkim železnica već idu kompletni kontejnerskih vozovi za prevoz elektronske opreme firmeHjulit Pakard (Hewlett Packard) iz grčke luke Pirej za Češku, u saradnji sa kineskom prekookeanskom kompanijom za transport Cosco.
Ta kinske kompanija je investirala velika sredstva u luku Pirej radi transporta ka Češkoj.
U periodu od 27. aprila ove godine do 3. decembra iz Pireja su preko srpskih pruga saobraćala 52 voza sa oko 1.500 kontejnera.
