Izvor: Blic, 14.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prozvani su dezodoransi
Prozvani su dezodoransi
Jedna od alarmantnijih poruka koja se ovih dana širi Internetom upozorava na vezu izmedu krema i sprejova protiv znojenja i tumora. Prenosimo sa svetske mreže tipično pismo, čija autorka nije laik. 'Moja prijateljica je nedavno zbog tumora na dojci podvrgnuta hemoterapiji, a trenutno se zrači u bolnici ‘Princeza Margareta’. Lekari su je savetovali da se ubuduće kloni sredstava protiv znojenja,' piše Elizabeta Morin iz Farmaceutskog odeljenja kanadske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << firme 'Merk Frost'.
- Ne tako davno učestvovala sam na seminaru o tumoru dojke i pitala zašto se tumori tako često javljaju blizu pazuha? Nisam dobila odgovor. A sad čujem da je vodeći uzrok tumora dojke primena sredstava protiv znojenja. Ljudsko telo se rešava otrovnih materija upravo putem znoja - objašnjava ova učesnica u raspravi na Internetu. - Sredstva protiv znojenja, kao što im i ime kaže, onemogućavaju znojenje. A šta se dešava s otrovima? Čuda nema! Telo ih deponuje u limfnim čvorovima. Muškarci nisu toliko izloženi opasnosti jer se većina sredstava nataloži na dlakama, koje žene redovno uklanjaju. Žene koje sredstvo nanose direktno nakon brijanja izložene su još većoj opasnosti, jer sredstva ulaze i kroz nevidljive ranice od brijanja.
Da li su sredstva za sprečavanje znojenja opasna, pitali smo profesora dr Ivana Knajtnera, dermatovenerologa i redovnog saradnika 'Blica'. On se slaže sa svim navodima iz Morininog pisma i naglašava razliku između sredstava koja suzbijaju znojenje (antiperspiransi) i običnih mirisa (dezodoransi).
- Svako suzbijanje znojenja, ekrinog i apokrinog - kaže dr Knajtner - štetno je u onolikoj meri koliko se čini. Antiperspiransi su hemijska sredstva koja koče razvoj ćelija. Da li ta kozmetička sredstva mogu da izazovu rak, otvoreno je pitanje. Ali štetnost je nesumnjiva. Citostatici su neke od supstanci koje mogu da nateraju ćeliju da uspori rad ili da prestane da funkcioniše. Naravno da niko neće reći da stavlja citostatike u neki kozmetički preparat, ali najverovatnije da stavljaju, samo je to praktično nemoguće dokazati. Kod dezodoransa, stvar je nešto drugačija. Praktično svi dezodoransi u manjoj ili većoj meri sadrže i materije protiv znojenja. I svi su parfimisani, a neki mirisi izazivaju alergijske promene na koži.
Znoj je lična karta
Kod čoveka postoje dve vrste znojnih žlezda, različitih po obliku i funkciji, objašnjava prof. Knajtner. One 'obične', ekrine, luče znoj u kojem ima različitih supstanci rastvorljivih u vodi (znoju). Time organizam dopunjuje funkcije bubrega (izbacivanje štetnih materija). Cela koža je snabdevena ekrinim žlezdama. Druga vrsta su apokrine žlezde u pazušnim jamama, oko čmara i polnih organa. One, praktično, skoro u celosti otpadaju - i daju specifičan miris znoja. Specifičan, za mnoge neprijatan, jer je drugačiji kod svakog od šest milijardi ljudi na Zemlji. Imaju ga i životinje. Zahvaljući njima, u danima ljubavnog žara jelen traži srnu, a ne drugog jelena. Sve sa merom
Uz pomoć Judite Jovanović, diplomiranog farmaceuta i upravnice Humanitarne apoteke SJOJ, uspeli smo da iščitamo i rastumačimo sastav tri dezodoransa (svi su, piše, i antiperspiransi) s poznatim imenima. 'Većina navedenih sastojaka su potporne i neutralne supstance, nosači i punjači', kaže ona. 'Samo dva-tri odsto rastvora čine dejstvujuće supstance, mada i nosači mogu da budu delotvorni.'
Dezodorans koristite s merom. Prof. Knajtner kaže da dezodorans treba naneti na rublje, a ne na golu kožu. S njim se slaže i dr Slavica Vasiljević, ginekolog i direktor Poliklinike 'Tea': 'Protivnik sam sredstava za suzbijanje znojenja. Dovoljno je redovno se prati i stavljati bebi-puder ili namirisati odeću. Nikakve gelove, kreme...'
