Izvor: Politika, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prozori i termoizolacija
Stanujemo u trosobnom stanu na Ceraku koji ima jednostruke drvene prozore sa duplim, vakuumiranim staklima.
Prozori ne zaptivaju dobro, teško se zatvaraju pa je veliko odavanje toplote u jesenjem i zimskom periodu.
U oglasima se reklamiraju majstori koji rade zaptivanje aluminijumskim lajsnama.
Možete li da, konsultujući stručnjake iz te oblasti, napišete nešto o tome: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da li to vredi i da li se preporučuje, piše nam i traži savet čitateljka Tamara Ranđelović iz Beograda.
Drveni prozori ne dihtuju kao sadašnja PVC ili aluminijumska stolarija. Ta osobina je povoljna sa gledišta konstantne ventilacije, naravno, kada je ta ventilacija potrebna. Međutim, u zimskom periodu nezaptiveni prozori omogućavaju znatan gubitak toplote. Korisnici ovakvih stanova snalaze se na razne načine, stavljajući samolepljive sunđeraste trake u sopstvenoj režiji, na primer. To nije trajno i efikasno rešenje.
U poslednje vreme ovaj problem se rešava zaptivanjem aluminijumskim trakama koje ste pomenuli u pitanju. Ovakvo zaptivanje prozora je tehnički trajno i efikasno rešenje i za sada ne postoji bolja alternativa osim da postojeće prozore zamenite novim. Zaptivanje aluminijumskim trakama obezbeđuje povišenje temperature u stanu 2-5ºC u zavisnosti od veličine postojećih zazora na prozorima. Ova vrsta zaptivanja je efikasna i u pogledu zvučne izolacije i prodora eventualne prašine, ali ga nije moguće uraditi u sopstvenoj režiji pošto je za ukucavanje traka neophodna specijalna mašina.
-----------------------------------------------------------
Pretvaranje tavanskog u stambeni prostor
Imam prizemnu kuću, ali bi mi zbog proširenja porodice odgovaralo da u tavanskom prostoru napravim dve sobe. Možete li mi reći kako da uradim termoizolaciju krova da bi se obezbedila prijatna temperatura u tim sobama, pita nas Petar Marković iz Negotina.
Pretvaranje tavana u stambeni prostor je racionalna i ekonomski isplativa investicija pošto već imate zatvoren prostor kome nisu potrebni ni temelj ni pokrivač. Kod izrade toplotne izolacije u krovnim ravnima često se greši u pogledu debljine termoizolacionog sloja i neobezbeđenja vazdušnog sloja iznad termoizolacije.
Vazdušni sloj treba da u gornjem i donjem kraju krovne ravni komunicira sa spoljnim vazduhom koji obezbeđuje protok zagrejanog vazduha ispod pokrivača i odvod toplog vazduha, da se zatvoreni vazduh ne bi pregrejao i time zagrevao prostor potkrovlja. Termoizolacioni sloj se u našim uslovima radi od mineralne vune, stiropora ili presovane trske. Ovi materijali imaju približno ista termoizolaciona svojstva i svi odgovaraju tehničkim standardima. U zavisnosti od klimatske zone, naši standardi predviđaju debljinu termoizolacionog sloja od 12 do 15 santimetara. Razume se da je bolje da sloj bude deblji. Naši građevinari često zbog debljine rogova (krovnih greda) stavljaju tanju izolaciju bez vazdušnog sloja. Pogrešno izrađena termoizolacija gubi mnogo na efektu tako da su prostorije u potkrovlju vrlo često neudobne za boravak.
Jelena Anđelković-Popadić, dipl. inž. arh.
deltapro@neobee.net
[objavljeno: 28.11.2006.]
.jpg)
