Izvor: Politika, 09.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prozivanje ćirilice
Pošto je Hrvatska televizija uvršćena u sve ovdašnje kablovske pakete, gledaoci u Srbiji znaju i za Denisa Latina i za njegovu političku emisiju „Latinica”, pa i za to da se u poslednjih nekoliko izdanja bavio temom ratova iz devedesetih. Prvo je u zagrebački studio pozvao goste iz Srbije, iz uverenja da je ona uzročnik, inspirator, rečju autor cele te tužne priče, a potom Sarajlije, radi objašnjenja jednog od bitnih poglavlja – opsade grada Sarajeva.
O postavci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sklopu, vođenju tih emisija neće ovom prilikom biti reči – sem opaske da u najavljenoj (a pomalo pretencioznoj) nameri da se „podvuče crta” ispod ratne prošlosti zarad mirnodopske budućnosti, one zapravo neprijateljstva nastavljaju. No zanimljiv povod ponudila je opaska jednog od učesnika razgovora, sarajevskog TV novinara Senada Hadžifejzovića. Pošto je voditelja „Latinice” usrdno zasuo pohvalama i odao mu priznanje za zasluge u istraživanju istine (pomirenje s razlogom nije izrikom pomenuto), on je smatrao da će stvari doći na svoje tek ako se neka slična emisija pojavi i u Srbiji. Neka „Ćirilica”, verovatno...
Možda RTS-a nema u kablovskoj ponudi Bosne i Hercegovine, možda su televizije B 92, Enter, Avala, Foks, Pink, Studio B... nedostupne prekograničnoj publici. A možda ona ipak zna za emisije „Upitnik”, „Ključ”, „Oko”, „TV mreža”, „Utisak nedelje”, „Pres pretres”, „Insajder”, „Poligraf”, „Nije srpski ćutati”, „Recite narodu”, „Direktno”... Samo što se njihov sadržaj, nažalost nekih bosanskohercegovačkih, hrvatskih i inih tumača stvarnosti, ne uklapa sasvim u njihovu tezu o jednom i jedinom krivcu: nekad, sad i ubuduće.
Ko misli da se javnost u Srbiji putem televizijskog programa nije dovoljno suočavala sa svojom prošlošću, da se nije dovoljno pravdala, kajala, izvinjavala, povijala pred stereotipnim optužbama – neka prati tekuću predizbornu kampanju. Biće sasvim zadovoljan. Jer niko nikad Srbe ne može da naruži toliko koliko oni sami sebe. I niko nikad neće sumorne i strašne slike iz devedesetih stalno vraćati pred oči gledalaca ne samo u specijalnim emisijama i serijama, dokumentarnim i igranim filmovima nego i u predsedničkoj kampanji, kako se to nedavno desilo u Srbiji.
A neka eventualna „Ćirilica” pojaviće se na ekranu tek kad iz Hrvatske ili BiH u nju pristanu da dođu, i da o svojima kod kuće govore, jedan bivši ambasador, poput Milana St. Protića, jedan vrhunski glumac, poput Svetozara Cvetkovića, i jedna dramska spisateljica svetskog renomea, poput Biljane Srbljanović – na njihov način. Uzgred, taj način, koji se ispoljava i u medijskim istupima kandidatkinje za gradonačelnika Beograda, zastrašuje po svojoj ostrašćenosti.
Branka Otašević
[objavljeno: 10/04/2008]
