Izvor: Blic, 26.Nov.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prozirnost i magla
Kod nas se mnogo govori o „transparentnosti“, što će reći o prozirnosti i vidljivosti, ali se malo čini da se ona obezbedi tamo gde su središta moći, u onim, dakle, oblastima koja su za demokratsku državu od najvećeg značaja. Takva izostala nastojanja morala bi, pre svega, da budu usredsređena na izvore finansiranja partija, jer je i neupućenima jasno da se upravo tu stiču interesi političke i imovinske oligarhije.
Da je saznanje o tome kojim i kakvim kanalima pritiče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novac u partijske kase od bitne važnosti, svedoče iskustva svih pravno uređenih i demokratskih država. Čak i takav ne samo politički već i fizički kolos kakav je bio nemački kancelar Kol morao je da ode sa vlasti zbog prikrivanja izvora finansiranja svoje hrišćansko-demokratske partije. On u tome nije nikakav izuzetak, već samo jedan od mnogih primera šta se dešava kada se ne poštuju ustanovljena zakonska i društvena pravila „transparentnosti".
Strogost, neumoljivost čak, u primenjivanju pomenutih pravila potiče od lako dokazive i iskustvom mnogo puta potvrđene činjenice da ništa toliko ne podriva jednu demokrasku državu koliko sprega bogatstva i finansijske moći. Zbog čega bi najzad neko davao šakom i kapom ako ne očekuje da će mu „dobročinstvo" biti uzvraćeno povlašćenim položajem u zgrtanju para.
Možemo se, naravno, upitati zbog čega bi bogatim finansijerima bilo uskraćeno pravo da novčano pomažu stranke koje su im po volji, s kojima, drugim rečima, dele ista uverenja i programske ciljeve? Mada, svakako, i takvi postoje, sumnje pobuđuju oni drugi koji finansiraju sve partije. Kako da im verujemo da to čine iz uverenja a ne zbog toga da se obezbede ma koja od njih došla na vlast?
Ma kakve, najzad, bile njihove pobude, što im smeta da se tačno zna kome i koliko daju. Činjenica da ni vlast ni finansijeri nisu voljni da to otkriju, samo potvrđuju sumnje o zajedničkim međusobnim interesima. Ma šta se, otuda, govorilo o potrebi veće „transparentnosti", sve dok se to ne učini, umesto jasnoće i vidljivosti imaćemo neprozirnu maglu, a umesto demokratske države gospodarenje opskurnih centara moći.
Dušan Miklja novinar
