Izvor: Politika, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provokacija Isusovim raspećem
Dok je ranije uspevao da potpali debatu o veri instalacijom "Nova religija" ili delom "Poslednja večera", Herst je ovom serijom fotografija jedino uspeo da pokoleba neke od svojih do sada najtvrdokornijih pristalica
KONTROVERZA DEJMIJENA HERSTA
Od našeg dopisnika
U donjoaustrijskoj galeriji Esl u okviru aktuelne izložbe "Strast prema umetnosti" izloženo je četrnaest fotografija britanskog skandal-umetnika Dejmijana Hersta. Za galeristu Karlhajnca Esla >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << može se reći da je hrabar čovek jer se Herstova serija "Stanice krsta", nastala u saradnji sa engleskim fotografom Dejvidom Bejlijem, bavi temom Hristovog puta na Golgotu na jedan za mnoge neprihvatljiv način. U pitanju su fotografije velikog formata sa specijalnim efektom ramova od mramora u koje su zlatnim slovima "urezane" stanice krsta. Iako i Herst i Bejli već nekoliko godina pokazuju interesovanje za hrišćansku ikonografiju, slike koje su ovde pokazane prožete su banalizovanom brutalnošću koja čak ni ne šokira jer nema čime. Nekako se čini da je Herstu ponestalo ideja o napadu na čula i ukus javnosti a da to ima nekakvog smisla. Na fotografiji koja nosi naziv "Isus je osuđen na smrt" prikazana je prilika u crnom sa kravljom glavom krunisanom trnovom krunom i sa mesarskim nožem u svakoj ruci.
Stanice krsta
Scena "Isusovog raspeća" je krst na koji su zalepljeni opušci od cigareta, a devica Marija je predstavljena kao crnkinja koja obnažena u ruci dugih, nalakiranih noktiju drži zapaljenu cigaretu. Koncept je konfuzan, i to je najveći nedostatak "Stanica krsta". Dok je ranije uspevao da potpali debatu o veri instalacijom "Nova religija" ili delom "Poslednja večera", Herst je ovom serijom fotografija jedino uspeo da pokoleba neke od svojih do sada najtvrdokornijih pristalica.
Zahvaljujući relativno izolovanoj geografskoj poziciji galerije Esl kao i malom prostoru koji Herst/Bejli radovi zauzimaju u odnosu na volumen "Strasti za umetnošću", kritički glasovi u Austriji su do sada bili relativno tihi i posledično tome nezapaženi. Međutim, objavljivanje teksta "Dejmijen Herst, novi Endi Vorhol" u francuskom časopisu Poan d vi, prvog decembra 2004, izazvalo je veliku debatu na veb stranici "Tradicije u akciji" koja "brani papu, magisterijum katoličke crkve, katoličke apologetičare i tradiciju."
Dejmijen Herst uz Džona Baldesarija, Sindi Šerman, Agnes Martin, Gerharda Rihtera, Georga Bazelica i Luiz Buržoaz uspešno pobija tezu da "tek sa objavljenom čituljom, cena umetničkog dela raste".
Na aukciji u njujorškom Kristiju održanoj 16. maja njegova "Zima-uspavanka" – uramljene aranžirane pilule duginih boja na metalnoj podlozi – prodata je za sedam i po miliona dolara, time zaokružujući Hirstovu večernju bruto zaradu na neverovatnih jedanaest i po miliona dolara.
U čemu je Herstova tajna? Internacionalne galerije, aukcione kuće i izložbeni saloni su puni dela savremenika koji se jednako reklamiraju, analiziraju i dižu na pijedestal majstora savremene umetnosti. Odgovor je možda prostiji nego što se očekuje i glasi – upotreba oprobanog senzacionalističkog recepta Endija Vorhola kombinovanog sa brutalnošću horor motiva. Iako se njihovi stilovi ne mogu uporediti, Herst je od Vorhola naučio dve važne lekcije – da su stvaranje originalnog imidža i njegovo promovisanje važniji od samog talenta, kao i da nije potrebno sam zasukati rukave i stvoriti delo.
"Sandej tajms" je 1999. objavio sledeći komentar: "Ako je Herst po nečemu poznat to je po kidanju veze između 'umetnika' i ljudi koji testerišu životinje, boje tačkice, poliraju hirurške instrumente i tako dalje (njegovi asistenti su ti koji se o svemu staraju). Može se bez preterivanja reći kako retko prlja svoje ruke." Epitet "lenjosti" se automatski prilepio svim članovima Jang britiš artists grupe jer je Herst njen najpoznatiji predstavnik. Tako Londonom već godinama kruži vic: "Koliko članova JBA je potrebno da zameni sijalicu? Nijedan. To za njih rade njihovi asistenti dok ovi pijanče sa Kitom Alenom u Sohou."
Prirodna istorija
Izbor Herstovih šokantnih tema, od nasilnih slika žrtvi britanskih huligana ili raskomadanih tela u Bagdadu, leptira razapetih po slikarskim platnima do životinja u formalinu, garant su za nepresušne javne diskusije. Vešto igrajući svoju igru sa predstavnicima štampe i služeći se temama koje garantuju burne reakcije, Dejmijen Herst je uspeo da stvori dve oprečne struje koje ga jednakom energičnošću zastupaju ili osporavaju. Bilo kako bilo, činjenica je da su JBA zahvaljujući Herstu postali trendseteri na umetničkoj sceni.
Ovaj četrdesetdvogodišnjak iz Londona nedavno je od strane časopisa Art revju proglašen najuticajnijom osobom sveta savremene umetnosti. Dobitnik Tarnerove nagrade za 1995. i član konceptualne umetničke grupe Jang britiš artists, kojoj pripadaju i Daglas Gordon i Karl Fridman, Dejmijen Herst se proslavio početkom 1990-ih kroz saradnju sa kolekcionarem Čarlsom Sačijem radovima "Prirodna istorija" koji su predstavljali mrtve životinje u vitrinama napunjenim formalinom.
U poslednjih godinu dana, Herst je izazvao senzaciju izradom najskupljeg umetničkog dela ikada nastalog – lobanje od platine presvučene sa 8.500 dijamanata u vrednosti od deset miliona britanskih funti.
Marina Bauer
[objavljeno: 26.05.2007.]
