Izvor: Politika, 01.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provizija u vazduhu
Prodavac stana, kupac stana i posrednik-agent: trougao, nije bermudski, ali od njega često zaboli glava makar jednog od aktera.
Prodavac ima svoju viziju, kupac, pak, svoju, obojica žele da prođu što bolje, a agencija, tj. agent, tu je da posreduje i da na zadovoljstvo svih aktera u poslu obavi čitav niz radnji, počev od upoznavanja, razgledanja pa do pogađanja i pravnog regulisanja...
U svakom slučaju, posledice mogu da budu opasne ako se ceo posao ne obavi stručno i savesno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i visokoprofesionalno.
Kao najvažnije, potrebno je utvrditi da li je prodavac vlasnik stana, da li na stanu postoje neki tereti (hipoteka) upisani u zemljišne knjige, vodi li se sudski spor u vezi sa stanom, hoće li se zgrada skoro rušiti, da li se vodi postupak eksproprijacije, je li prodavac poslovno sposoban, ima li preporuku nekog lica, da li je stan uknjižen u zemljišne knjige, od koga, kada i kako je stan nabavljen, da li je cena isplaćena, zajedno sa poreskim dažbinama, da li je stan vlažan, mračan, ima li buke u blizini, kakve su instalacije grejanja, vodovodne, kanalizacione, električne...
Poslednjih godina uglavnom agenti za određenu proviziju odrađuju taj obiman posao. Nagrada, ili provizija, za taj posao najčešće iznosi tri odsto. Ali, često se dešava da agent, posle silnog posla koji obavi, ostane "kratkih rukava. Jednostavno, prodavac i kupac se "nađu na istoj talasnoj dužini" i lakonski "zaobiđu" agenta. Jer, ako je prosečna cena prodavanih stanova od 60.000 do 100.000 evra, tri odsto od te sume je 1.800 do 3.000 evra. A to nije malo. I, tako, često višemesečni trud agencije za posredovanje propadne "bez pardona".
Jedini način, prema rečima advokata Ljiljane Tomić-Kodžić koja ima veliko iskustvo u ovoj oblasti, jeste potpisivanje i overavanje ugovora o posredništvu kojim se preciziraju uslovi pod kojima se ova radnja obavlja. I ako se desi "preveslavanje", izbegavanje da se plati provizija, onda je na redu sud. Ali, kako nam je sudstvo sporo, od toga često u praksi bude malo vajde.
Suzana Mikić, direktor beogradske agencije BDB, iznosi česte probleme u praksi, ne samo moralne prirode:
– Službenica moje agencije kupcu mesecima traži stan, i na kraju pronađe na Konjarniku baš onakav kakav je želeo; prodavac dođe da ga otključa, jer ga prodaje praznog, utroje obave preliminarni razgovor, a onda se kupac iskrade, brže-bolje vrati do prodavčevog stana i sami, u četiri oka, obave kupoprodaju. Naravno, takvom nemoralnom klijentu sve je olakšano jer je na osnovu našeg silnog truda utvrdio da je stan regularan i čist. Drugi slučaj je još drastičniji: stan od 90 kvadrata u Ulici kralja Milana klijent je uporno prodavao za 110.000 evra i mi smo na osnovu njegove izričite želje mesecima tražili kupca za početnu cenu od 114 hiljada. I kad smo našli kupca za taj novac, on je priznao da je stan već prodao, ali za 95.000 evra. I šta u tom slučaju...
– Ili, kod Liona stan od 91 kvadratnog metra; posle višemesečne upornosti spojimo kupca i prodavca i oni "utvrde" da se poznaju. A naš trud, plaćanje poreza, zarada? Ili, u Bulevaru JNA se prodaje stan od 165 kvadrata, kod nas ključevi da ga pokazujemo, a onda naša "koleginica" "kopala" i pronašla vlasnika na radnom mestu... I šta nama preostaje, da javno iznesemo imena, prozovemo takve klijente koji su nas "vozali", upošljavali, a onda se sakrili. Da tužimo, šta li... U praksi se ugovori o posredovanju retko sklapaju jer se radi na osnovu preporuka. Kada bismo samo na osnovu tih ugovora radili, "desetkovali" bismo potencijalne klijente. Nažalost, takva je praksa – priča Suzana Mikić.
I Darko Medenica, vlasnik posredničke firme Trofej, saglasan je da je sve u kupoprodajnim transakcijama nekretnina – stvar morala:
– Nisu sazreli uslovi da se ugovorima vežu strane jer, u kontekstu svega, takvi ugovori nisu validni. Ozbiljan kupac zna da samo ugledna, regularna agencija može da mu pomogne. Zato su preporuke najbitnije. Neki "posrednici" ako kojim slučajem ostanu bez provizije, prete, ucenjuju, šalju uterivače. Naravno da ni to nije u redu, ali se dešava. Mnogo je nelojalnih kolega koje otimaju posao, prodavaca koji se ne drže dogovora, kupaca koji iz neznanja ili zbog sitne uštede nemoralno postupe pa se, na kraju, često grdno kaju.
I šta je rešenje? Prema mišljenju Suzane Mikić, država bi trebalo zakonskom regulativom da spreči ovakve podvale, a da se iskusni i regularni posrednici udruže, stvore kodeks ponašanja i naprave crnu listu onih koji mešetare i love u mutnom. Tako bi ljudi iz branše znali ko su oni koji nečasno rade.
U svetu je, prema istraživanju "Mani magazin end sals", od 1.000 različitih zanimanja, prema uspešnosti i ugledu, agent za prodaju nekretnina – na veoma visokom, osmom mestu. Kod nas nema takvog istraživanja, ali je zasigurno ova profesija – na začelju.
Ozren Milanović
[objavljeno: 01.12.2006.]
