Izvor: Blic, 04.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provizija šest miliona dolara
Provizija šest miliona dolara
Najveći predmet interesovanja srpske policije sada su troškovi finansijske transakcije prodaje 'Sartida' u iznosu od šest miliona dolara, a koje su Amerikanci platili preko osnovno ugovorene cene od 23 miliona dolara saznaje 'Blic' u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala.
Zna se da je u toj sumi obračunata provizija angažovanim revizorskim kućama, a da li je plaćeno još nečije posredovanje, utvrdiće inspektori UBPOK-a.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Novac od prodaje 'Sartida' se nalazi na posebnom računu Trgovinskog suda, kao što je predviđeno zakonom, i to uopšte nije sporno. Sporan je sam postupak stečaja i prodaje i Zakon o stečaju koji daje nekontrolisanu i neograničenu vlast stečajnom upravniku i stečajnom sudiji, ali i njihovoj podložnosti uticaju vlasti, kaže za 'Blic' predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Ona postavlja pitanje je da li je 'Sartid' morao da se proda za 23 miliona dolara i zašto, dodajući da novac nije uvek jedini interes.
- Nemamo nikakve podatke o korupciji na američkoj strani. Ne verujem da postoje osnove za reviziju ugovora o prodaji 'Sartida', još manje za njegovo poništenje. Savet je ukazao gde je, eventualno, moglo doći do korupcije sa strane vlasti u Srbiji, sudstva i stečajne uprave u postupku stečaja i prodaje 'Sartida'. Insistiraćemo da to utvrdi istraga i pravosuđe - kaže Baraćeva.
'Blic' ni juče nije uspeo da dobije odgovor da li je novac zaista na računu Trgovinski suda u Beogradu. Predsednik suda Goran Kljajević nije želeo da odgovori na pitanja ko je namiren od poverilaca, po kom kriterijumu i koliki su u svemu bili troškovi suda i stečaja.
Bivši ministri DOS-ove vlade Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić objašnjavaju da novac od preduzeća prodatih u stečaju ni na koji način ne ide preko budžeta ili Vlade Srbije, te da ne znaju šta je sa 23 miliona dolara koje je američka kompanija uplatila, jer je to 'u isključivoj ingerenciji Trgovinskog suda'.
Kolesarov izveštaj
Interesantno je da je Vlada Srbije potpisala sa 'Ju-Es stilom' sporazum o garancijama dva meseca pre same prodaje smederevske železare i to na zahtev američke kompanije. Na pitanje da li je to favorizovanje američke kompanije i podstrekivanje suda da se pri prodaji opredeli upravo za nju s obzirom na potpisivanje takvog sporazuma pre prodaje, Vlahović objašnjava da je iz Trgovinskog suda u Beogradu stigla informacija da je to jedina ponuda za 'Sartid', a da zainteresovana strana traži garancije Vlade.
- Čitava priča je išla preko Nemanje Kolesara, ali postojala je i moja uloga kao resornog ministra, koji je ovakav sporazum predložio na sednici Vlade. Nisam ništa radio na svoju ruku, jer je to bio stav Vlade - tvrdi Vlahović.
I Božidar Đelić, bivši ministar finansija, kaže da nije upoznat sa tokovima novca od prodaje 'Sartida', koja, kako kaže, ni na koji način nije bila u ingerenciji njegovog ministarstva.
- O sporazumu sa 'Ju-Es stilom' sam prvi put čuo na toj sednici, na kojoj ga je, osim ministra Vlahovića, obrazlagao i Nemanja Kolesar - kaže Đelić.
Vlada Srbije početkom 2002. godine potpisuje pismo o namerama o strateškom partnerstvu između 'Sartida' i 'Ju-Es stil Košice'. Zbog nagomilanih dugova od 1,7 milijardi dolara, 'Sartid' u julu 2002. godine odlazi u stečaj, a 'Bank Austria' prijavljuje potraživanja, koja stečajni upravnik odbija da prizna.
Krajem te godine, premijeru Đinđiću stiže protestno pismo nemačkog ministra privrede Volfganga Klementa, zbog oštećenog konzorcijuma inostranih poverilaca i nemačkih trgovinskih kuća. U ime Vlade nemačkom ministru tek posle mesec dana odgovara Nemanja Kolesar tvrdeći 'da su u Srbiji sudovi nezavisni i da Vlada ne može da ih kontroliše'.
Revolt poverilaca
Ugovor o prodaji 'Sartida' sa šest svojih akcionarskih društva u stečaju potpisali su stečajni upravnik Branislav Ignjatović i predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević. Neposrednom pogodbom između stečajne uprave i kupca - američke kompanije 'Ju-Es stil' postignuta je cena od 23 miliona dolara.
Strani poverioci, konzorcijum austrijsko-nemačkih banaka, potpomognuti sa još deset stranih firmi preko, sa kojim je 'Sartid' uglavnom trgovao, neposredno nakon potpisivanja ugovora prvi su postavili pitanje da li je železara mogla da bude prodata za veće pare i da li je u dogovorenoj prodaji poštovana zakonom utvrđena procedura. Njihov interes za ovo pitanje zasniva se na činjenici da su od 1,7 milijardi dolara 'Sartidovih' dugova, zbog kojih je i otišao u stečaj, njihova potraživanja od 120 do 200 miliona dolara. T. Nikolić - Đaković K. Preradović
