Izvor: RTS, 26.Avg.2009, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provera imovinskih karata funkcionera
Novi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije trebalo bi da omogući tačnost podataka o imovini funkcionera pre, u toku i po okončanju javnog posla koji obavljaju. Ipak, prema dosadašnjoj praksi u svetu, sankcije će biti presudne u primeni zakona.
Poverenje građana u nosioce državnih funkcija, a time i u instituciju koju predstavljaju, umnogome zavisi od činjenice da li se određena ličnost obogatila na račun države i njenih građana.
Agencija za borbu protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << korupcije saopštila je da je Odbor usvojio predlog budžeta Agencije za 2010, u iznosu od 163 miliona dinara.
Predlog budžeta je urađen u skladu sa tim što će Agencija od 1. januara preuzeti 13 zaposlenih iz Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa, navodi se u saopštenju.
Preostalih 47 zaposlenih, predviđenih Pravilnikom o sistematizaciji, biće primljeno tako što će 13 izvršilaca biti zaposleno u januaru, 16 u martu i 18 u junu 2010. godine.
Na sednici Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kojoj je prisustvovala direktorka Agencije Zorana Marković i njen zamenik Vladimir Janković, doneta je odluka da se formulišu i upute nadležnima primedbe na Predlog zakona o tajnosti podataka, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.
Novi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije trebalo bi da omogući tačnost podataka o imovini funkcionera pre, u toku i po okončanju javnog posla koji obavljaju.
Novina u tom zakonu je i to što će podaci koji ne ugrožavaju privatnost gotovo 13.000 državnih fukcionera u Srbiji, biti javni i objavljivani na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.
Šta su državni funkcioneri imali pre, a koliko su stekli za vreme mandata, da li su kuće i druge nepokretnosti u zemlji i u inostarnstvu samo na papiru vlasništvio njihovih partnera ili familije, proveravaće Agencija za borbu protiv korupcije.
Kontrolisaće i depozite u bankama i drugim finasijskim organizacijama, akcije, pravo korišćenja stana za službene potrebe, izvor i visinu drugih prihoda, pored onog stečenog na funkciji. Na testu će biti i poreska uprava, policija, tužilaštvo, sudstvo, jer su svi po zakonu dužni da sarađuju sa Agencijom.
"Obaveza je državnih organa da nas izveštava. Obaveza funkcionera da podnose izveštaje ne ostaje samo puko slovo na papiru jer postoji čitav niz sankcija za kršenje zakona i nepostovanje ovih odredbi", rekla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.
Kazne do pet godina zatvora
"Nepoštovanje zakona u pogledu neprijavljivanja imovine tretira se kao veće krivično delo, za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina", navela je Marković.
Izveštaj o svojoj i imovini i prihodima partnera, kao i maloletne dece, funkcioner je dužan da dostavi Agenciji 30 dana od stupanja na dužnost i u istom tom roku kada mu funkcija prestane. On jednom godišnje mora da obaveštava Agenciju o bitnim izmenama svoje imovine.
Naš zakon je jedan od najboljih u svetu, smatra predsednik Grupe zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, ali i upozorava da slovo zakona nikada nije dovoljno.
"Naravno niko nije toliko naivan da bi očekivao da će funkcioneri da prijavljuju ono što je nezakonito stečeno. Time se određuje granica između onog što je zakonito i nezakonito", rekao je predsednik GREKO-a Drago Kos.
Ako građani imaju uvid u to što njihovi funkcioneri stiču dok im traju funkcije onda se time, navodi Kos, podiže i poverenje građana.
Važna uloga medija
Koliko su mediji važni u borbi protiv korupcije u regionu najbolje je pokazala novinarka Nacionalne televizije Bugarske Reneta Nikolova, koja je proglašena za najboljeg novinara u Evropi 2007.godine.
Kada je u Bugarskoj taj zakon stupio na snagu, funkcioneri su negirali njegovo postojanje i nisu podnosili imovinske podatke.
Tada su, kaže Nikolova, mediji izvršili veliki pritisak tako što su kao udarnu vest na naslovnim stranama izveštavali o poslanicima i ministrima koji nisu dostavili tražene podatke.
"Na kraju je sve, zbog pristiska medija i podrške javnosti, počelo da funkcioniše. Na to smo ih naterali", navela je Nikolova.
Agencija počinje da radi od 1. januara, kada zakon stupa na snagu. Pratiće je velika očekivanja javnosti u Srbiji, koja je prezasićene nerešenim korupcijskim aferama, i nedokazanim enormnim bogaćenjem funkcionera.
