Izvor: Southeast European Times, 13.Dec.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protokol BiH-Srbija: Dug put do istine
Protokol o saradnji između tužilaštava za ratne zločine BiH i Srbije zaustavljen je zbog administrativnih problema, ali veći problem je to što se malo zna šta on sadrži.
13/12/2011
Bedrana Kaletović i Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Sarajeva i Beograda – 13.12.2011.
Nekoliko trenutaka pre potpisivanja Protokola o saradnji tužilaštava za ratne zločine Bosne i Hercegovine (BiH) i Srbije, dogovor je propao, navodno zbog administrativnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pitanja.
Cilj protokola je sprečavanje paralelnih procesa za iste zločine u zemljama regiona
„Zajednička pozicija sva tri člana Predsedništva BiH bila je da se zaustavi potpisivanje protokola, zato što nije poštovana neophodna procedura. To je u isključivoj nadležnosti Predsedništva BiH i uključuje prethodnu odluku Veća ministara, Predsedništva i parlamenta – od kojih niko nije konsultovan“, rekao je predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić.
Ta procedura trebalo bi da je poznata Tužilaštvu BiH, tvrdi Predsedništvo, s obzirom da samo Predsedništvo ima ovlašćenja da sklapa međunarodne sporazume u ime države BiH
Dok tročlano predsedništvo tvrdi da nije znalo ništa o protokolu, pozicija tužilaštva je da taj dokument ne ispunjava uslove za ratifikaciju.
„Tužilaštvo BiH smatra da se ovde ne radi o međunarodnom sporazumu koji se odnosi na konkretnu stvar, nego o protokolu o saradnji dva tužilaštva, koji omogućava bližu definiciju pružanja međunarodne pravne pomoći u slučajevima koji se odnosne na ratne zločine, što je regulisano ranije potpisivanjem međunarodnih sporazuma“, izjavio je predstavnik Tužilaštva BiH Boris Grubešić.
Dok javnost očekuje pravno rešenje, mediji postavljaju pitanje sadržaja protokola. U izveštajima stoji da je osnovna premisa dokumenta da reguliše pružanje dokaza i vođenje slučajeva u skladu sa državljanstvom osumnjičenih – odnosno, mestom gde je zločin počinjen – u cilju izbegavanja paralelnih postupaka.
Srpsko tužilaštvo nije komentarisalo odlaganje potpisivanja protokola, ali kaže da je njegovo postojanje neophodno i korisno.
„Mi smo spremni da potpišemo onog trenutka kada se politički faktori i političke pozicije usklade i kada sa obe strane bude prepoznat interes za potpisivanje. Imali smo sličnu situaciju ranije sa Hrvatskom i Crnom Gorom, kao i između Crne Gore i Hrvatske. Potpisivanje [protokola] tada se pokazalo ... kao izuzetno dobar korak koji je sprečio paralelno krivično gonjenje i učinio procesuiranje slučajeva ratnih zločina mnogo efikasnijim“, izjavio je za SETimes zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Neki smatraju da bi protokol mogao da dovede Tužilaštvo BiH u inferioran položaj i, u stvari, napravi od njega ogranak srpskog tužilaštva. Kritičari tvrde da bi zbog toga što je nekoliko državljana BiH pod istragom po nalogu srpskog tužilaštva, ti sudski procesi mogli da ugroze pomirenje u regionu.
„Pitanje je da li je protokolom predviđena dvosmerna saradnja ili se odnosi samo na jednu stranu. Srpsko tužilaštvo preduzelo je nekoliko koraka koji su ocenjeni kao provokativni i do kojih je došlo u politički osetljivom trenutku. BiH je možda zbog toga odlučila da ne podrži protokol“, izjavio je za SETimes Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM.
Antonijević tvrdi da je postojanje političke volje važnije od još jednog dokumenta čije se odredbe ne poštuju.
Sinan Alić, predsednik Fondacije za istinu, pravdu i pomirenje slaže se sa tim.
„Protokoli kao što je ovaj potpisuju se uglavnom radi postizanja političkih poena u pravcu Evrope, a realnost hapšenja po logici 'hajde da vidimo ko će koga prvi' se ne menja. Ako sporazum dovede do procesuiranja zločina tamo gde su se odigrali, to će biti dobro, ali ne mislim da trenutno postoji politička spremnost za to“, rekao je Alić za SETimes.
Analitičari tvrde da čak i da protokol nikada ne bude potpisan, niko neće biti na gubitku. Dve evropske konvencije, jedna vezana za pružanje pravne pomoći u krivičnim postupcima, a druga o povlačenju slučajeva u krivičnom postupku, jasno uređuju sve što je potrebno za tretiranje krivičnih dela u tim pravnim oblastima.
Međutim, iako konvencije dobro funkcionišu u zemljama zapadne Evrope, one i dalje imaju slab učinak u bivšoj Jugoslaviji.
Kako će žrtve ratnih zločina biti zaštićene ako Srbija i BiH potpišu protokol očigledno nije glavna briga političara.
„Nama je važnije kako će žrtve biti zaštićene ako dođe do procesa u Beogradu, a niko nije bio stanju da nam pojasni to“, rekao je predsednik Saveza logoraša Murat Tahirović za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
