Izvor: Blic, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protivraketni štit NATO-a i nad Srbijom
NATO razmatra izgradnju protvraketnog štita koji bi od napada štitio članice Pakta u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Ideja da se severnom štitu u Poljskoj i Češkoj uskoro pridoda i južni nedavno je potekla iz Bukurešta, ali se položaj Srbije, koja bi tehnički bila pokrivena štitom, za sada ne spominje.
- Protivraketni štit nad Balkanom pokrivao bi Srbiju i ne bi trebalo da jedini ostanemo po strani. Ukoliko bi, na primer, neka teroristička organizacija s Bliskog istoka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << došla u posed interkontinentalnih raketa, naša teritorija bi bila zaštićena od takvog udara kada bi ušli u projekat - kaže za „Blic" vojni analitičar Zoran Dragišić.
Sagovornici „Blica" kažu da će naše učešće u tom projektu zavisiti od spremnosti Srbije da sarađuje s NATO-om. Dragišić kaže da bi postavljanje južnog štita bio još jedan od razloga za ulazak Srbije u NATO.
- Sve zemlje u regionu imaju slične težnje i ne bi bilo dobro da se Srbija ne uključi u taj proces. Za nas je mnogo bolje da sedimo za stolom u NATO-u kada se o tome govori jer će 2008. godine gotovo sve zemlje u našem okruženju biće članice NATO-a. Ako raketni štit bude formiran, za šta postoji mogućnost, to će biti deo širih političkih pregovora - kaže Dragišić.
Milan Gojković, direktor Direkcije za NATO Ministarstva inostranih poslova Srbije, podseća da naši predstavnici ne učestvuju u diskusijama u sedištu NATO-a i da s toga ne znaju kakvi su planovi NATO-a. Direkcija raspolaže samo ograničenim informacijama koje ukazuju da je Rumunija zainteresovana za podizanje južnog krila raketnog štita koji bi štitio i njeno područje.
- Ne znam da li Rumunija dobila pozitivne signale iz SAD, ali ni koliko su u Vašingtonu zainteresovan i spremni da finansiraju štit. Poznato je samo da će Rumunija na Samitu NATO u Bukureštu sledeće godine otvoriti diskusiju na tu temu, ali za sada, koliko znam, ne postoje planovi za izgradnju - kaže on.
U slučaju da se ideja Rumunije realizuje, Srbija ne bi bila isključena, jer je to fizički nemoguće. Međutim, pitanje je na koji način bi Srbija mogla da koristi ovu zaštitu ukoliko nije saveznik i partner NATO.
- Nemamo informacije o tome kako bi taj deo štita funkcionisao, pa ne znamo ni u kom položaju bi Srbija bila - napominje Gojković.
Prema predlogu koji je izneo rumunski ambasador pri NATO-u Sorin Dukaru, radarski sistem bio bi postavljen na brod ili platformu u Crnom moru ili možda na ulazu u Jadran. Lokacija na kojoj bi bili instalirani projektili za presretanje za sada je potpuna nepoznanica, ali se nezvanično spominju Turska i Grčka. Opravdanje za ovu inicijativu nađeno je u „iranskoj opasnosti".
Rusko protivljenje
Rumunski predlog za sada se samo neslužbeno komentariše u Rusiji, ali je izvesno da bi stav te zemlje prema protivraketnom štitu na Balkanu bio jednako hladan kao i prema onom u Poljskoj i Češkoj. Šef centra za proučavanje balkanske krize pri Akademiji nauka Rusije Jelena Guskova veruje da NATO neće ni pozvati Srbiju da se priključi eventualnom projektu izgradnje štita.
- Kako bi taj štit bio uperen protiv Rusije, a ne protiv muslimanskih zemalja, jasno je da za Srbiju, koja se zasad još ubraja u potencijalne saveznike Rusije, u tim planovima nema mesta - kaže Guskova za „Blic".
T. T.
NATO želi Srbiju
Barbora Maronkov, iz diplomatskog odeljenja NATO-a u Briselu, izjavila je juče da je Brisel razočaran zbog negativnog odnosa srpske javnosti prema eventualnom članstvu Srbije u NATO.
- NATO bi voleo da ona postane njegov član jer je Srbija ključni faktor za stabilnost i bezbednost na zapadnom Balkanu - rekla je Maronkova.
