Izvor: Politika, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv trampe 75 odsto građana Srbije
Više od 75 odsto ispitanih građana Srbije ne bi pristalo na brže pristupanje EU ukoliko bi ono bilo uslovljeno priznanjem nezavisnosti Kosova i Metohije, rezultat je istraživanja javnog mnjenja agencije "Publikum", koje je juče predstavljeno javnosti. Istraživanje je pokazalo da bi samo 14 odsto ispitanih prihvatilo da priznavanje nezavisnosti južne pokrajine bude uslov za ubrzane evropske integracije. Na pitanje: Ukoliko bi brže pristupanje EU bilo uslovljeno priznanjem nezavisnosti Kosova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Metohije, da li bi taj uslov trebalo prihvatiti – odgovaralo je 1.300 ispitanika koji su simpatizeri šest relevantnih političkih partija, rekao je rukovodilac istraživanja Slobodan Miladinović na konferenciji za novinare.
Na to pitanje odrično je odgovorilo oko 90 odsto simpatizera i birača Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, preko 63 odsto simpatizera Demokratske stranke i preko 56 odsto birača G 17 plus. Oko 60 odsto simpatizera Liberalno-demokratske partije smatra da bi takva ponuda bila prihvatljiva.
Na pitanje koji je najpravedniji ishod pregovora o Kosovu i Metohiji preko 57 odsto ispitanika se izjasnilo da bi to bila autonomija pokrajine u okviru Srbije, dok 24,83 odsto smatra da je podela Kosova prihvatljiva opcija, četiri odsto da se to pitanje može rešiti trajnim međunarodnim protektoratom, a oko pet odsto kao rešenje za pokrajinu vidi nezavisnost.
Kada je reč o očekivanom ishodu kosovskih pregovora, oko 41 odsto ispitanih građana smatra da će to biti samostalnost pokrajine, više od 16 odsto autonomija u okviru Srbije. Isto toliko smatra da će pokrajina ostati pod međunarodnim protektoratom, dok 11 odsto ispitanih rešenje vidi u podeli Kosova na srpski i albanski deo.
Politiku Vlade Srbije u rešavanju kosovskog pitanja podržava preko polovine ispitanih, jedna četvrtina nema stav, a isto toliko ispitanih se ne slaže s politikom koju vodi Vlada Srbije. Najveću podršku, među ispitanima, vlada uživa kod birača DS, DSS, G 17 plus, ali i SPS i SRS, dok 70 odsto ispitanika, koji su pristalice LDP, smatra da je državna politika o tom pitanju loša.
Na pitanje da li je za strateško partnerstvo Srbije sa EU, potvrdno je odgovorilo oko 67 odsto ispitanih, dok je preko 57 odsto podržalo strateško partnerstvo sa Rusijom, a preko 67 odsto se izjasnilo da nije za strateško partnerstvo Srbije sa NATO-om.
Za saradnju sa EU najviše je simpatizera DS, LDP, G 17 plus i DSS, dok se broj ispitanih kod radikala i socijalista kreće oko polovine ispitanih.
Osim simpatizera LDP-a, ispitani birači svih drugih stranaka su uglavnom protiv ulaska Srbije u NATO, a za strateško partnerstvo sa Rusijom ubedljivom većinom od preko 73 odsto izjasnili su se birači DSS, SRS, SPS, preko 40 odsto ispitanih simpatizera demokrata i G 17 plus smatra da je partnerstvo sa Rusijom korisno za Srbiju, a preko 72 odsto ispitanih pristalica LDP-a izjašnjava se protiv.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je veći broj ispitanika bolje obavešten o kosovskim pregovorima sada nego u septembru kada je rađeno prethodno istraživanje ističući da je to zahvaljujući i radu Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ali i tome što su pregovori u ključnoj fazi.
On je naglasio da Srbija ne bi trebalo da bira između partnerstva sa EU i Rusijom, već da bi trebalo da sarađuje i s jednima i s drugima, a da li će ta saradnja biti moguća na taj način "zavisiće od mudrosti i sposobnosti srpskih političara".
Vukadinović je primetio da se u odnosu na ranije istraživanje povećao broj ispitanika koji su za strateško partnerstvo Srbije sa Rusijom, onoliko koliko se smanjio broj ispitanika koji su za strateško partnerstvo naše zemlje sa NATO-om.
Istraživanje je rađeno za potrebe Ministarstva za Kosovo i Metohiju.
[objavljeno: ]
