Izvor: Blic, 19.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv sam nametnutog rešenja za Kosovo
Protiv sam nametnutog rešenja za Kosovo
Tezu da bi nametnuto rešenje za Kosovo bila najgora moguća opcija podržao je juče u razgovoru za 'Blic' i Gerhard Šreder, bivši kancelar Nemačke. Ovaj iskusni evropski političar boravio je juče u Beogradu gde je, između ostalog, posetio grob Zorana Đinđića.
- Nametnuto rešenje za Kosovo nije korisno i ne verujem da će do njega doći. Nadam se da će nova demokratska vlada dobiti priliku da razgovara o rešenju koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će se naći na stolu, da vodi pregovore i siguran sam da je to jedini način da se obezbedi evropski put za obe strane - kaže u intervjuu za 'Blic' Gerhard Šreder, nekadašnji kancelar Nemačke.
Govoreći o pregovorima o konačnom statusu Kosova, nemački političar kaže da ne zna kakav će predlog izneti posrednik Marti Ahtisari, ali da veruje da će on uvažiti argumente i jedne i druge strane.
- Očekujem da će njegov predlog uvažiti i neke odredbe iz Ustava koje su podržale sve stranke u Srbiji. Siguran sam da će nova vlada biti spremna da razgovara o dobijenom predlogu rešenja i nadam se da će biti prilike za te razgovore. Ono što ne mogu da zamislim, a što je možda najvažnije da istaknem, jeste oktroisano, nametnuto rešenje koje neće uvažiti interese obe strane i koje će smanjiti manevarski prostor novoj vladi da uopšte dođe do rešenja koje će biti prihvatljivo za sve. Dopustite mi da primetim da je predsednik Boris Tadić garant da će se interesi Srbije tretirati na fer način kako od strane EU, tako i od strane UN. Nemačka od 1. januara predsedava EU. Šta Srbija u narednih šest meseci može da očekuje od tog predsedavanja?
- Nemačka, kao predsedavajući EU, po mom mišljenju, treba prvenstveno da insistira na tome da se nastave pregovori o potpisivanju sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji sa EU. Naravno, preduslov za to je da nova vlada sa više senzibiliteta pristupi saradnji sa Haškim tribunalom. Takođe, ni Haški tribunal ne treba da preforsira novu vladu i treba da joj ostavi nešto prostora za delovanje po tom pitanju. Ubeđen sam da će Nemačka uvek činiti napore da podstakne i potpomogne evropsku integraciju Srbije, onako kako smo to činili do 2005. godine i kasnije. Perspektive ulaska Srbije u EU ostaju realne. Zaključivanje sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji u tom procesu je samo prvi korak i on je veoma važan da bi se obezbedilo da Srbija zaista uđe u EU. Da li vi vidite Srbiju u EU i kad?
- Bilo bi pogrešno stavljati ovo pitanje u precizan vremenski okvir. Neodložno je nastaviti pregovore jer će ta demonstracija dobre volje EU prema novoj vladi biti najbolji dokaz da želimo da imamo Srbiju u Evropi. Vreme ulaska u EU, naravno, zavisi i od načina i brzine izvođenja određenih reformi u vašoj zemlji. Ne bi bilo celishodno davati prognoze jer je za te reforme potrebno vreme. Jedna stvar mora biti jasna svima u Srbiji, a to je da između realne evropske perspektive i spremnosti investitora da više ulažu u Srbiju postoji veliki stepen povezanosti. Nacionalističke pozicije nisu najbolji okvir za privlačenje stranih investicija. Kada bismo ostavili pitanje Haga sa strane, koje su druge greške koje Srbija čini na svom putu ka EU?
- Ne mislim da se treba zadržavati na greškama iz prošlosti, već treba gledati u budućnost. Bolja budućnost je sigurno povezana sa činjenicom da će Srbija biti deo EU. Da li je EU mogla više, i koji bi bio vaš savet sadašnjim evropskim liderima u vezi sa politikom prema Srbiji?
- Evropskim političarima mogu samo da poručim da budu hrabriji oko perspektive ulaska regiona, a posebno Srbije u EU. Evropska perspektiva i prevazilaženje nacionalizma i sukoba su takođe u korelaciji. U tom smislu, svi moraju da budu odlučniji i mnogo hrabriji. Pokojni premijer Zoran Đinđić bio je pokretač jačanja odnosa dve zemlje. Kako vidite njegovu ulogu i sadašnje odnose između dva naroda?
- Kada sam 1998. došao na funkciju kancelara, imao sam priliku da više puta da razgovaram sa njim, dobro smo se poznavali i on je radio na poboljšanju odnosa između dve zemlje. Bio je predstavnik nove, demokratske Srbije koja u Nemačkoj ima veliki ugled. Na kraju krajeva, zahvaljujući njegovom velikom doprinosu zahvaljujemo što su odnosi između naše dve zemlje na tako visokom nivou. Ali, oni su do danas ostali dobri jer je predsednik Tadić nastavio tu politiku, naravno, oplemenjujući je svojim akcentima. Dok ste bili kancelar, da li je postojala neka odluka koju ste doneli u vezi sa Srbijom, a zbog koje se kajete?
- Čak i teške odluke, a ja mogu da pretpostavim na šta mislite iako to veoma ljubazno pitate, doneo sam jer sam mislio da su tada bile ispravne. A to mislim i sada. Nisu bile jednostavne, bile su veoma bolne, ali istorijske, i mislim da su bile ispravne za obe naše zemlje. Kada se nalazite na takvoj funkciji dolazi do grešaka, ali to se odnosi, pre svega, na unutrašnja pitanja, manje na spoljnu politiku. Kako komentarišete rad Angele Merkel?
- Postoji jedno dobro demokratsko pravilo da se rad sopstvene vlade nikada ne kritikuje u inostranstvu. Kada sam ja bio kancelar, tadašnja opozicija se toga nije pridržavala, ali ja toga želim da se pridržavam. Nekada se mora boljim primerom ići ispred drugih. Kako vidite trenutno stanje u svetu, pre svega stanje u Iraku?
- Mogu da kažem da situacija na Bliskom i Srednjem istoku, a posebno u Iraku, nije postala jednostavnija. Kada osmotrim nove odluke američke administracije, nisam siguran da su one doprinele da dođe do popuštanja zategnutosti. Moram da kažem da ne mogu da zamislim nijedno rešenje koje bi bilo održivo, a koje ne bi uključivalo Siriju i Iran.
Milorad Ivanović
