Izvor: RTS, 07.Feb.2012, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv minusa i čizmom i šubarom
Slojevita garderoba, hodanje ili cupkanje umesto stajanja, biljni, a ne šumadijski čaj i trenuci provedeni na niskim temperaturama biće mnogo lakši.
Zbog snega, vetra i niskih temperatura tema Oka bila je kako paziti na sopstveno zdravlje i kako se čuvati od neverovatnog minusa. O tome su govorili doktorka Miroslava Zamaklar i Marko Petrović iz Gorske službe.
Miroslava Zamlakar je rekla da su organizmu potrebna jedan do dva dana da se navikne na ovako niske temperature, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pa da se zato nekima čini da više nije tako hladno kako je bilo na početku ovog ledenog talasa: "Mlađim i zdravim osobama je potrebno kraće vreme da se adaptiraju na promene, a starijim i bolesnim malo više vremena".
Marko Petrović je savetovao da se oni koji izlaze napolje slojevito obuku, kako bi mogli da skinu neki sloj ako im bude toplo: "Veoma je opasno preznojiti se na ovim niskim temperaturama, jer nije dobro da telo bude na hladnoći u vlažnoj sredini. Onda će nam biti još hladnije".
Petrović je, takođe, savetovao da se ne stoji na jednom mestu, nego da se telo non stop kreće, što podrazumeva, hodanje ili cupkanje jer tako mišići proizvode toplotu koja je telu neophodna. Ako neko mora duže da ostane napolju na ovim niskim temperaturama, onda bi bilo dobro da kod sebe ima neki slatkiš i toplu tečnost u termoforu. Veoma je bitno i ne udisati direktno hladan vazduh, nego staviti šal preko usta.
Doktorka Zamlakar je rekla da je dobro dok ljudi osećaju bol od hladnoće u ekstremitetima, jer je to prirodna reakcija tela, ali da je opasno kada se bilo kakav osećaj u ekstremitetima izgubi.
Promene na koži ukazuju da je došlo do teških promrzlina. Ono što je veoma bitno je
da oni koji su promrzli ne smeju da dozvole umoru da ih savlada: "Moraju po svaku cenu da se kreću i nikako ne smeju da zaspu jer to može biti veoma opasno".
Opasno je i da hronični bolesnici i stari ljudi izlaze napolje. Posebno dijabetičari, oni sa visokim krvnim pritiskom i hroničnim bronhitisom. "Ako uprkos tome izađu napolje i osete grčenje i stezanje u grudnom košu, svakako moraju ući u najbližu toplu prostoriju, makar to bila i prodavnica jer u protivnom može doći do infarkta", rekla je Zamlakar.
Petrović je takođe upozorio da niko ne bi smeo naglo izlaziti iz pregrejanih prostorija na hladnoću: "Potrebno je postepeno se izlagati hladnoći, dozvoliti telu da se postepeno adaptira. Ako je ikako moguće prvo izaći u neki hodnik, a tek potom na ulicu".
Što se tiče hrane i pića gosti su se složili da je zdravima kaloričnije ishrana dopuštena, jer se organizam greje tako što sagoreva masti. Međutim, Zamlakar je svetovala da je zdravije unositi mleko i mlečne proizvode, nego mast i slične namirnice. Takođe je opasno piti
alkoholna pića, pa izlaziti napolje, jer se tako krvni sudovi šire, umesto da se skupljaju, pa lakše i brže dolazi do promrzlina.
Gorska služba je organizovala i krizni štab kako bi pomogla u spašavanju ljudi kojima je to potrebno, čak i onima koji žive u urbanim sredinama. Inače, mnoga sela u Srbiji su odsečena od sveta, a sneg koji neprestano pada, kao i vetar, prave nove probleme, posebno u planinskim krajevima. Teško je u Sjenici, Ivanjici, Novoj Varoši, smetovi su sve viši, a hiljade kilometara puta nije moguće pronaći.
Veoma teška situacija ovih dana je i u Tutinu. Albin Gegić, direktor televizije Tutin, je u uključenju u Oko rekao da sneg bez prestanka pada već dva dana i dve noći i da je temperatura -15 stepeni: "Deset hiljada ljudi odsečeno je od centra Tutina. 90 sela je u potpunoj blokadi jer su putevi potpuno neprohodni".
Tutin je zbog toga tražio od vlade pomoć. Oni imaju dovoljno mehanizacije, ali nemaju dovoljno goriva za nju pa su tražili 15 miliona dinara. Veliku štetu pretrpela je i nova fabrika pored Ribaričkog jezera, koja je trebalo da počne da radi u martu. "Od težine snega, krov se urušio, pa je sneg pao na nove mašine. Samo šteta od polomljene krovne konstrukcije iznosi 20 hiljada evra", rekao je Gegić.
Probleme Srbiji zadaje i led na rekama, pa je prioritet razbijanje ledenih čepova na Ibru i Dunavu kako bi se izbeglo izlivanje reka u gradovima.
