Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Maj.2011, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protestima širom sveta obeležen 1. maj
BEOGRAD -
Čelnici tri sindikata zaposlenih u zdravstvu, policiji i industriji izrazili su na današnjem protestu u Beogradu nezadovoljstvo uslovima rada i života u Srbiji, zbog čega - kako su istakli - Međunarodni praznik rada nisu proveli u slavlju.
Na protestu na Trgu Slavija okupio se pedesetak ljudi, a predsednici Policijskog sindikata Srbije, Novog sindikata zdravstva i Sindikata industrijskih radnika "Sloga" - Veljko Mijailović, Živorad Mrkić i Željko Veselinović >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << - istakli su da protestuju protiv vlasti, korupcije i tajkunizacije.
Čelnici tri sindikata su položili vence na spomenik Dimitrija Tucovića na beogradskom Trgu Slavija, a članovi istakli parole "Ni Tadić ni Nikolić - za antikapitalistički pokret", "Nijedna politička opcija neće spasiti Srbiju", "Dole kapitalizam", "Bolje akt nego pakt", "Marksizam i lenjinizam - rušimo kapitalizam".
Mijailović je rekao da sindikati koriste današnji dan da odaju pomen žrtvama borbe za ljudska prava, ali i da pošalju poruku vlasti da neće dozvoliti dalje pogoršanje položaja radničke klase u Srbiji, već će ubuduće organizovati učestale proteste.
"Vlast mora da zaustavi bedu, glad i nezaposlenost u Srbiji, inače ćemo mi nastaviti žestoke proteste", poručio je Mijailović, kritikujući Socijalno-ekonomski sporazum, koji je Vlada Srbije, dva dana uoči Praznika rada, potpisala sa dva reprezentativna sindikata i Unijom poslodavaca.
Taj sporazum, kojim je utvrđena minimalna cena rada od 102 dinara, kritikovao je i Veselinović, nazivajući ga sramotnim i pozivajući radnike da se u što većem broju uključe u proteste i brane svoj položaj i čast.
On je istakao da mali broj radnika na današnjem skupu ne znači da je većina radničke klase zadovoljna i poručio da je "Srbija najopasnija kad ćuti".
Nakon skupa na Slaviji sindikalci su, uprkos kiši, krenuli u protestnu šetnju kroz ulicu Kralja Milana do Terazijske česme.
Međunarodni praznik rada obeležen širom sveta
Širom sveta danas je uličnim demonstracijama i prigodnim skupovima obeležen Međunarodni praznik rada - 1. maj, a najmasovnija okupljanja bila su u Rusiji gde je, prema podacima organizatora, na ulice izašlo više od dva miliona ljudi.
Moskovskim ulicama prošetalo je oko 25.000 ljudi, saopštila je partija "Jedinstvena Rusija", a okupljeni su nosili parole "Vredne zarade za pošten rad", "Nove šanse za mlade ljude", prenela je agencija Itar - Tas.
U Sankt Peterburgu na ulice je izašlo oko 15.000 ljudi, a masovna okupljanja zabeležena su i u Permu, Volgogradu, Habarovsku, Jekaterinburgu, Čeljabinsku i drugim većim gradovima.
U Moskvi su se okupile i pristalice levičarske organizacije "Levi front", koje su pozvale Ruse da slede primer arapskih zemalja i okrenu se protiv svojih lidera. Demonstranti su nosili i transparent sa porukom "Svrgni tandem".
U prestonici Turske Istanbulu više od 200.000 ljudi okupilo se na trgu Taksin da bi obeležili praznik i zatražili povećanje broja radnih mesta, poboljšanje uslova rada i veće zarade.
Reč je o najvećem skupu na istanbulskom trgu još od 1. maja 1977. godine, kada je u "stampedu" poginulo 34 ljudi, navela je američka agencija AP.
U Aziji je jedan od većih skupova održan u južnokorejskoj prestonici Seulu, gde se skupilo oko 50.000 ljudi, tražeći veća prava za radnike.
Na hiljade radnika prošetalo je širom Tajvana i u Hong Kongu, izrazivši nezadovoljstvo zbog rasta troškova života, dok su u filipinskoj prestonici Manili zabeleženi incidenti, pošto su demonstranti zapalili kartonski portret predsednika Beninjo Akina.
Centralna proslava 1. maja u Italiji organizovana je u gradu Kampo baso gde se okupilo oko 7.000 ljudi, a na skupu su radnici i sindikalisti tražili posao za sve.
U Atini se na trgu Sintagma okupilo oko 3.500 demonstranata, i organizaciji najvećeg grčkog sindikata, koji su tražili zaštitu radničkih prava.
U Nemačkoj i još nekim zemljama su najavljeni, ali još nisu održani protesti radnika.
U Hrvatskoj su loše vreme i apatija u društvu doveli do toga da se u zagrebačkom parku Maksimir okupi tek nekoliko hiljada ljudi privučenih besplatnim porcijama pasulja koje su pripremile gradske vlasti, dok su najavljeni protesti ponovo doživeli fijasko, jer se skupilo tek nekoliko desetina demonstranata.
Prvomajski skup održan je u Osijeku gde je podeljeno 2.000 porcija pasulja, kao i u Puli i u više drugih hrvatskih gradova.
SNS: Za težak položaj radnika odgovorna loša vlada
Potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Stefanović izjavio je, povodom 1. maja, Međunarodnog dana rada, da je težak položaj radnika u Srbiji posledica loše i neodgovorne vlasti.
"Više je od milion nezaposlenih, a i oni koji rade, danas su bez primanja ili sa mizernim primanjima i u položaju da jedva hrane svoje porodice", rekao je Stefanović na skupu SNS-a ispred bivše tekstilne fabrike "Beko".
On je kazao da Srbija ima dobre radnike i ljude koji hoće da rade, ali ima lošu i neodgovornu vladu koja nije umela da sprovede proces privatizacije kako treba, istakavši da su firme koje su prodavane faktički ostale bez radnika.
"Srpska napredna stranka namerava da pokrene proces preispitivanja svih privatizacija koje su urađene protivno zakonu", istakao je Stefanović, navodeći da je želja SNS da ljudi u Srbiji rade i žive od svog rada i novac ulože u budućnost svoje dece.
SDU: Tekovine Prvog maja i dalje neostvarene
Delegacija Socijaldemokratske unije (SDU) položila je danas, na Međunarodni praznik rada, cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću na Slaviji uz ocenu da su tekovine Prvog maja u Srbiji i dalje neostvarene.
"Nepoštovanje osmočasovnog radnog vremena kao i problemi s kojima se suočavaju građani prilikom konkurisanja za posao, a posebno svakodnevni problemi kojima su izloženi zaposleni od strane poslodavaca ukazuju da je Srbiji potreban snažan radnički pokret koji bi omogućio poštovanje prava za koja smo verovali da su postala tekovina civilizacije", navodi SDU.
NS: Radnička prava devastirana
Predsednik Gradskog odbora Nove Srbije Borislav Borović ocenio je da su radnička prava u Beogradu "ekstremno devastirana i praktično ne postoje, a da su sindikalne vođe amortizeri nezadovoljstva i bruka radničke Evrope".
Borović je u saopštenju povodom 1. maja - Međunarodnog praznika rada, ocenio da su vođe reprezentativnih sindikata "svojevrsni amortizeri nagomilanog socijalnog nezadovoljstva protiv aktuelne vlasti".
Oni su "ulogu branitelja radničkih prava zamenili ulogom pretorijanske garde vladajućeg režima, ali i tajkuna u čijim je kompanijama zabranjeno sindikalno organizovanje", tvrdi Borović.
"Izuzimajući časne, ali retke primere granskih sindikata koji na pravi način brane interese obespravljenih, izgladnelih i poniženih radnika, vođe 'velikih' sindikata na jaslama radničkog dinara, ali i režimskih apanaža, situirani i zadovoljni sindikalnim platama igraju igru 'Trojanskog vladinog konja' u radničkim redovima", smatra on.
Sve počelo u Čikagu
Istorija praznika počinje 1886. godine kada je 40.000 radnika Čikaga stupilo u štrajk, tražeći bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena.
Čikaška policija je tu obustavu brutalno okončala, a pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, pa se 1. maj obeležava svake godine u znak sećanja na prve žrtve borbe za ostvarenje radničkih prava.
Tog dana širom SAD održano je oko 5.000 štrajkova nezadovoljnih radnika sa sloganom - tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
Proslava praznika ustanovljena je tri godine kasnije, a odluku su doneli predstavnici radnika iz celog sveta na Prvom kongresu Druge internacionale u Parizu, proglasivši 1. maj za Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti.
Simbol njihovog protesta bile su crvene zastave s natpisom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se".
Tu borbu za poboljšanje uslova života i rada radnici širom sveta nastavljaju i sada, pa se na taj dan u znak sećanja na prvu organizovanu sindikalnu borbu organizuju priredbe, zborovi i demonstracije.
Prve prvomajske proslave u Srbiji
Godine 1893. održana je prva prvomajska proslava u Srbiji u "Radničkoj kasini" u Makedonskoj ulici u Beogradu, odakle je 17 zanatlija krenulo u Topčider gde je pročitan pozdrav socijaliste Vase Pelagića "mladom srpskom proletarijatu".
Odmah zatim je zbor bio rasteran.
Prva proslava međunarodnog praznika rada na selu održana je 1895. u šumadijskom selu Dubona kod Mladenovca.
Masovna proslava Prvog maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, kada je ulicama Beograda u prvomajskoj povorci prošlo 6.000 učesnika a na zboru u Topčideru bilo ih je oko 10.000. U Kragujevcu je bilo 8.000, u Nišu 2.000, u Pirotu i Šapcu, na proslavi 1.500...
Srpski radnici su posle Prvog svetskog rata proslavljali Prvi maj u znaku solidarnosti sa ruskim, koji su se tada borili protiv carizma. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji, od 1919. godine pa nadalje tadašnja vlast u Kraljevini SHS uglavnom je zabranjivala proslave Prvog maja, ali su one održavane.
Na kraju Drugog svetskog rata, Beogradom je, Prvog maja 1945. godine prošla povorka od 250.000 ljudi i demonstrirala solidarnost sa završnim borbama protiv fašizma i spremnost radnika da svoj rad ulože u obnovu i izgradnju ratom razorene zemlje.
Takve parade su bile tradicija desetinama godina kasnije. Masovni su bili i prvomajski uranci, čija tradicija se vraća poslednjih godine, a održavaju se u izletištima širom Srbije, često i uz prigodan program u organizaciji lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, za Praznik rada, koji je državni praznik, neradni dani su 1. i 2. maj, a s obzirom na to da ove godine prvi dan prvomajskih praznika pada u nedelju, ne radi se ni u utorak, 3. maja.
Tokom prazničnih dana ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
