Izvor: RTS, 01.Okt.2014, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protesti u Hongkongu test za Peking
Masovni protesti u Hongkongu mogli bi da budu katalizator za pozitivne političke promene ali i da ozbiljno destabilizuju Kinu i ugroze proces njenog približavanja sa Tajvanom. Vlasti u Pekingu nalaze se u delikatnoj peziciji dok su oči istočne Azije i celog sveta uprte u nju.
U kineskom gradu Hong Kongu nastavljeni su protesti više desetina hiljada građana koji traže pravo da na slobodnim izborima biraju svog lidera.
Građani Hong Konga zahtevaju da im se na sledećim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izborima za gradsku vladu 2017. godine omogući da direktno svojim glasom biraju predsednika honkonške vlade, bez uplitanja Pekinga.
Hong Kong je Specijalna administrativna oblast Kine koja formalno-pravno uživa visoki stepen autonomije, ali u praksi sve više potpada pod uticaj vlasti u Pekingu.
Kinesko rukovodstvo sredinom devedesetih godina se, tokom pregovora o povratku Hong Konga pod kineski suverenitet, javno obavezalo da poštuje njegovo pravno i političko-ekonomsko uređenje u okviru politike "jedna zemlja-dva sistema".
To bi trebalo da znači da, dok u matici Kini građani imaju prava da biraju samo članove jedne, komunističke partije i bar nominalno žive u komunističkom državnom uređenju, Hong Kong, koji je 146 godina bio britanska kolonija, sme da zadrži kapitalistički sistem i anglosaksonsko pravo, a njegovi stanovnici mogu da nastave da uživaju politička prava i građanske slobode kakve su imali nakon Drugog svetskog rata pod britanskom krunom.
Po zajedničkoj sino-britanskoj deklaraciji iz 1997. godine, kada je Hong Kong vraćen pod kineski suvernitet, stanovnici tog grada bi trebalo da budu u mogućnosti da sami uređuju svoj ekonomski i politički život u svim oblastima osim spoljne politike i odbrane sve do 2047. godine kada bi njihov grad u potpunosti trebalo da bude inkorporiran u kineski pravni i politički sistem.
Značaj protesta u Hong Kongu
Za kineske vlasti protesti u Hong Kongu predstavljaju ozbiljno pitanje, jer oni mogu da imaju veliki uticaj i na dalje događaje u matici Kini, a naročito na Tajvanu, kojem Peking nastoji da se približi pre svega ekonomski, a onda i politički.
Uprkos tome, sadašnja vlada u Hong Kongu, koja je pod uticajem Pekinga, još uvek nije dala jasna i definitivna uveravanja svojim građanjima u vezi izbora 2017. godine.
Inače, sam Peking je obećao građanima Hong Konga pre nekoliko godina da će u 2017. moći da direktno glasanjem biraju svog guvernera, ali je u avgustu ove godine delimično odstupio od tog obećanja objavivši da građani Hong Konga mogu da idu na izbore, ali da će pri tom moći da biraju samo između tri, prethodno odobrena, kandidata. Odobrenje za kandidaturu bi dao komitet koji je pod snažnim uticajem centralnih kineskih vlasti, što građani Hong Konga vide kao veliko ograničenje svog prava na slobodan glas i demokratski izbor.
Protesti u Hong Kongu, najveći od povratka pod okrilje Kine, mogli bi da inspirišu i građane u matici da zatraže više političkih sloboda, a naročito će imati uticaja na javno mnjenje na Tajvanu, gde su ranije ove godine održani dugi i veliki protesti protiv čvršćeg ekonomskog povezivanja sa Kinom.
Značajan deo tajvanske javnosti je zabrinut da bi dalje jačanje veza sa NR Kinom i eventualni gubitak de fakto nezavisnosti od Pekinga mogli da dovedu i do gubitka političkih i ličnih sloboda. Protesti u Hong Kongu ovih dana zauzimaju prve strane tajvanskih listova, a pojedine televizije se gotovo 24 časa bave isključivo njima. Za sutra je u glavnom gradu Tajpeju zakazan miting podrške demonstrantima u Hong Kongu, gde se već nalaze predstavnici tajvanskih studentskih organizacija.
Delikatna situacija za vlasti u Pekingu
Zbog toga, a i zbog međunarodnog ugleda, kineske vlasti će verovatno morati da budu strpljive i da se uzdrže od upotrebe veće sile protiv protestanata u Hong Kongu.
U Kini danas počinje državni praznik, nakon čega sledi vikend, pa se očekuje da će se broj demonstranata u Hong Kongu drastično povećati, jer će se studentima i srednjoškolcima u većem broju pridružiti i zaposleni.
Važno pitanje je kako će se vlasti u Pekingu i njihovi saradnici u Hong Kongu postaviti ako protest dosegne razmere od nekoliko stotina hiljada učesnika.
Analitičari u istočnoj Aziji procenjuju da će najverovatniji scenario delovanja kineskih vlasti biti kombinacija pregovora sa predstavnicima protesta, medijske izolacije Hong Konga i postepenog jačanja političkog i ekonomskog pritiska na strukture koje traže više slobode za političko izjašnjavanje.
Smatra se da vlada u Pekingu ne sme da sasvim popusti demonstrantima, jer bi to onda moglo da navede i građane u matici da u većem broju zatraže pravo slobodnog glasa i demokratske izbore, što bi moglo da ugrozi politički monopol komunističke partije i, u boljem scenariju, dovede do demokratizacije kineskog društva, a u lošijem do destabilizacije te mnogoljudne multietničke zemlje koja prolazi kroz proces bogaćenja ali i društvenog raslojavanja.
Sa druge strane, Peking sme ni da upotrebi prekomernu silu zbog tajvanskog pitanja, međunarodnog ugleda zemlje i, naravno, dalje stabilnosti samog Hong Konga.
Azijski tigar
Velika Britanija je okupirala malo ostrvo Hong Kong u Južnom kineskom moru 1841. nakon završetka Prvog opijumskog rata i zvanično ga prisajedinila svom carstvu naredne godine.
Krajem devetnaestog veka britanski guverner postigao je dogovor sa vladarima dinastije Ćing o iznajmljivanju veće površine zemlje na kineskom kopnu, nadomak tog ostrva, u trajanju od 99 godina. Ta oblast je nazvana "Nove teritorije" i danas čini najveći deo grada, odnosno, Specijalne administrativne jedinice Hong Kong. Ugovor o iznajmljivanju zemljišta je istekao 1997. godine, pa je Hong Kong tada vraćen pod kineski suverenitet.
Ovaj skučeni, prenaseljeni grad od sedam miliona stanovnika ostvario je brz ekonomski razvoj u posleratnom periodu i postao treći najvažniji finansijski centar na svetu posle Njujorka i Londona. Osnovu njegove ekonomije čini i transport - honkonška luka je osamdesetih i ranih devedesetih godina bila svetski lider po broju trasportovanih kontejnera, a i danas je, uz Šangaj i Singapur, jedna od najvažnijih luka sveta kada je u pitanju trgovina. Honkonški aerodrom je jedan od četiri vazdušne luke sa najvećim brojem putnika u Aziji.
Pored velikog broja banaka, jedne od dve najvažnije azijske berze i saobraćajnih čvorišta, Hong Kong ima i solidnu proizvodnu bazu, zbog čega je još pre tri decenije među ekonomistima stekao zvanje "azijskog tigra".
Impresivne, moderne građevine i spektakularan noćni pejsaž donele su mu i popularni naziv "biser Azije".
Nakon povratka Kini i otvaranja Diznilenda, uporedo sa bogaćenjem stanovništva u matici, Hong Kong kao privlačna destinacija za šoping i zabavu poslednjih godina doživljava i pravu eksploziju u broju turističkih noćenja.
Ogromna ekonomska dobit koju je uslužnom sektoru Hong Konga doneo ponovni ulazak u sastav Kine praćena je i velikim pritiskom na tržište nekretnina u tom gradu. I inače paprene cene stanova u Hong Kongu popele su na nivoe koji su nedostižni lokalnoj srednjoj klasi jer puno bogataša iz drugih delova Kine planski kupuje nekretnine u Hong Kongu, ne samo kao mesto za stanovanje, već i kao investiciju za budućnost, .
Nezadovoljstvo prema komunističkim vlastima u Pekingu stoga nije samo političko, već i ekonomsko. Pored problema naduvanih cena nektretnina, građani Hong Konga zabrinuti su i za sudbinu svoje dece jer smatraju da će sve veći upliv kadrova i radne snage iz matice u budućnosti drastično smanjiti njihove šanse za zapošljavanje i dobru karijeru.
