Izvor: RTS, 10.Jan.2020, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protesti u Crnoj Gori čudo neviđeno, spojili nespojive
Protesti zbog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori drugačiji su od svih protesta koje sam u novinarskoj karijeri pratila.
Da li je to čudo, kako mitropolit, episkopi i sveštenici opisuju energiju na ulicama Crne Gore ili je to uticaj spoljnih faktora, zemalja okruženja, kako to vidi vlast u toj zemlji?
Ono oko čega nema dileme jeste da se na ulicama oseća energija, da je ona opipljiva, umirujuća, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jasno određena.
Nisam imala priliku da pratim skupove gde nema onih koji nisu u potpunosti ubeđeni u razloge protesta ili onih koji su na ulici jer biraju manje od dva zla. Nisam imala prilike da pratim proteste u kojima bar jedan pojedinac ne odudara na ovaj ili onaj način. Nisam imala takvu priliku do litije u Podgorici.
U kolonama koje su se kretale centralnim podgoričkim ulicama, pred Božić, nije bilo agresije ali nije bilo ni stranačkih obeležja.
Na tim protestima nismo naišli ni na jednog čoveka koji bi otvoreno bio simpatizer ove ili one opcije iako je među onima koji su šetali bilo političara. Oni nisu dobijali ni reč, ni veći značaj u odnosu na bilo kog drugog vernika koji je šetao.
Litije su krenule protiv Zakona o slobodi veroispovesti a koji će, ako ne bude uticao na buduće vlasnike crkava i crkvenog zemljišta, uključujući i ono u Buljaricama za koje postoje ambiciozni planovi za slučaj da crkva njima ne raspolaže, uticati na verski život.
Uticaće čak i na ime pod kojim verske zajednice mogu da se registruju. Utiče i sada, mada ne na način koji je, kako zakonodavac tako i crkva, očekivala.
Litije su na zahtev sveštenika krenule bez stranačkih obeležja, bez političkih parola, uz sveće i neočekivano sabiranje vernika, uključujući i one koji do sada nisu bili na izvoru vere ili su religiju posmatralli kao nešto odvojeno od tradicije pa i nacionalnog bića.
Politiku su predvodnici litija pokušavali da isključe s površine iako je bilo različitih pokušaja da to ne bude tako.
Možda su im se zato po polasku iz hramova tako lako pridruživali i slučajni prolaznici, možda je zato među njima i onih koji se osećaju kao Srbi, ali i ubeđenih Crnogoraca, pravoslavaca, katolika, muslimana pa čak i članova stranke koja je usvojila sporni zakon.
Pola grada na ulici Najupečatljivije su ipak one kolone u manjim mestima jer tek kada se uzme u obzir koji procenat stanovništva u njima učestvuje onda je jasno o kakvoj energiji je reč.
Tako je na primer na Žabljaku u povorci koja se kretala kroz mećavu bilo gotovo 50 odsto stanovništva.
Mitska slika te litije, koja se prkosno probija kroz sneg, obišla je region, pokrenula i one koji su imali dobre izgovore, koji nisu osetili da je trenutak kada treba čuvati dušu.
Postala je vrlo brzo i deo vajber božićnih čestitki, stiker, simbol.
Žabljačani nisu imali dilemu da je u tim litijama i nešto iznad borbe protiv spornog zakona, da su to poslednji trzaji koji se vode u ratu protiv parčanja duše koji već generacije gledaju na Balkanu.
Razgovarali smo sa onima koji su tu u tu borbu krenuli sa ikonama, skinutim sa zida, pa i onim malim iz novčanika. Te ankete smo dugo radili, ne zato što nije bilo onih koji bi hteli pred kamere, već kada postavite pitanje umesto kratkih odgovora dobijali smo ispovesti.
Smislene, jasne ispovesti, jasne razloge zašto su tog dana na ulici. Na Cetinju te ispovesti su se pretvarale i u male porodične istorije, skeniranje porodičnih stabala, poruku ko ih je zaveštao i koga će svojim otporom zaveštati.
Cetinje govori o svemu Na Cetinju, za Badnji dan, ispod manastira koji čuva mošti Svetog Petra Cetinjskog, ruku Jovana Krstitelja, deo Hristovog krsta sasvim drugačiji nacionalni kolorit u odnosu na onaj u Podgorici.
Tvrdo jezgro Crne Gore, jasnija podeljenost na dve nacije ipak obe neodvojive od svoje crkve. Ispod tog manastira padaju u vodu i mnoge teorije o tome u kom centru je organizovan otpor Zakonu.
Ispod tog manastira i slika koju ne viđamo za Badnji dan u crkvama u Srbiji, dolazak, rodova, potomaka raznih plemena i po tom redu prinošenje badnjaka. U ovom slučaju se i zna kada ko prinosi badnjak, znaju to i sveštenici, monaci, episkopi, znaju i šta kome da poruče dok prilazi plamenu.
Baš tu na Cetinju oslikava se i sva kompleksnost današnje Crne Gore, možda baš taj kolaž može da objasni i zašto ništa nije lako objasniti.
Priče koje nije lako razumeti U pauzama izveštavanja, snimanja, upijanja atmosfere, od sveštenika, posebno onih koji nisu u tom kraju i rođeni o tom kolažu može mnogo toga da se čuje.
Jedan od njih prepričao nam je svoje prvo opelo na Cetinju.
Pozvala ga je ćerka pokojnika, koji je bio visoki oficir JNA. Po ulasku u kuću iz koje je pokojnik trebalo da krene na svoj poslednji put, objašnjeno mu je da je pokojnik po ubeđenju bio, razume se, Jugosloven, njegova ćerka je Srpkinja, jedan sin Crnogorac, a drugi je na poslednjem popisu ostavio prazno polje.
Još jedna od priča kojom sveštenici objašnjavaju koliko u Crnoj Gori ništa nije ni crno ni belo, a ponekad ni rujno.
Porodica Momira Moše Martinovića, jednog od poslanika koji je glasao za usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti vodi poreklo od mitropolita Joanikija Lipovca, istog onog koga su otpuživali za saradnju s četnicima i koga su 1945. zarobili i pogubili partizani i kome se do danas ne zna grob.
Martinović je, kako su nam rekli, i potomak jednog od poslanika koji je 1918. u crnogorskoj skupštini glasao za ujedinjenje Crne Gore i Kraljevine Srbije.
Ništa dakle nije jednostavno objasniti niti je lako razumeti.
Ono što u Crnoj Gori ipak jeste nesporno je energija u litijama, nespokoj sveštenstva zbog donetog zakona, ali i mir zbog vernika koji se zbog istog tog zakona vraćaju crkvama.
U hramovima ovih dana nisu samo oni koji se izjašnjavaju kao Srbi, na poslednjem popisu Srba toliko nije bilo, a svakako je to više od malobrojnih vernika i svega dvadesetak sveštenika i monaha koji su pre tridesetak godina redovno ulazili u hramove i crkve u Crnoj Gori.
Jasno je i da će ova energija poremetiti trendove pred popis 2021. a koje su do pre mesec dana statističari uzimali kao konstantu.
.jpg)
