Izvor: B92, 11.Feb.2012, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protesti protiv cenzure Interneta
Viljnus/Sofija -- Više desetina hiljada ljudi izašlo je na ulice brojnih evropskih gradova kako bi protestovali protiv sporazuma o zaštiti autorskih prava na Internetu (ACTA).
Demonstranti smatraju da će ACTA ograničiti slobodu korišćenja mreže i povećati mogućnosti kontrole građana.
Uvođenje strogih pravila, koja određuju šta i koliko može da se skine sa interneta, demonstranti smatraju kršenjem prava da izbor i privatnost.
Među prvima su se okupili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kritičari ovog sporazuma u litvanskoj prestonici Viljnusu, gde je sa natpisima "Stop ACTA" ispred zgrade vlade protestovalo nekoliko hiljada ljudi. Parlament Litvanije planira da usvoji ovaj zakon i to je izazvalo veliki protest.
"Okupili smo se uprkos različitim političkim stavovima i iako pripadamo različitim organizacijama da bi se suprotstavili novom zakonu koji će ugroiziti pravo svakog čoveka na privatnost," rekli su organizatori demonstracija.
Usvajanje sporazuma koji strogo obavezuje, kontroliše i kažnjava provajdere, najvatreniji korisnici interneta u Litvaniji ne smatraju borbom protiv falsifikovanja, već smatraju uništavanjem slobodne razmene informacija.
"Protivimo se zato što smatramo da internet treba da bude slobodan. Ne želimo cenzuru i zato smo ovde", rekao je jedan od okupljenih aktivista.
U Nemačkoj su protesti protiv ovog sporazuma okupili 41.000 ljudi, a najveći skupovi održani su u Minhenu i Berlinu, gde su pojedini demonstranti preko usta simbolično imali zalepljen selotejp, javila je agencija Frans pres.
Jedan od većih skupova održan je u Sofiji, gde je u protestnoj šetnji pored zgrada vlade učestvovalo oko 4.000 ljudi, koji su uzvikivali "Ne ACTA" i "Mafija", optužujući vladu da je tajno potpisala sporazum, bez konsultovanja javnosti.
Na Starogradskom trgu u Pragu protestovalo je nekoliko stotina ljudi, a toliko protivnika ovog sporazuma okupilo se i u drugom po veličini češkom gradu Brnu, od kojih su pojedini nosili transparente na kojima je pisalo "ACTA je sajber fašizam".
"Dole cenzura Velikog brata" jedan je od natpisa koji su mogli da se vide u Varšavi, gde se ispred predsedničke palate okupilo oko 150 ljudi.
Protiv sporazuma je protestovalo i nekoliko stotina Parižana, od kojih su mnogi, kao i učesnici skupova u drugim gradovima, nosili maske sa stilizovanim likom Gaja Foksa, čuvenog zaverenika protiv engleskog kralja Džejmsa 1605. godine, koje su postale popularan rekvizit brojnih antikapitalističkih protesta.
Nekoliko stotina ljudi protestovalo je i u više hrvatskih gradova - Zagrebu, Rijeci, Splitu, Puli i Osijeku, pozivajući vladu da ne pristupi sporazumu koji, kako smatraju, krši osnovna prava korisnika Interneta.
Van evropskog kontinenta, danu protesta protiv sporazuma ACTA pridružili su se stanovnici četiri grada u SAD, uključujući Njujork, tri grada u Kanadi, i po jedan u Australiji i Meksiku.
Sporazum protiv falsifikovanja i piraterije na Internetu krajem januara potpisale su 22 zemlje članice Evropske unije, izuzev Letonije, Poljske, Češke, Slovačke i Nemačke, i još deset zemalja, uključujući SAD, ali je njegova ratifikacija, zbog sve većeg broja onih koji ga kritikuju, u mnogim zemljama pod znakom pitanja.
Evropski parlament će se o spornom sporazumu izjašnjavati u junu, a ako ga usvoji, sledi ratifikacija u nacionalnim parlamentima zemalja potpisnica.
Da bi sporazum stupio na snagu potrebno je da ga rafitikuje šest država.
.jpg)
