Izvor: B92, 22.Avg.2020, 18:11
Protesti, Amerika i rasizam: Zašto je nastao pokret "Životi crnaca su važni“
Slogan "Životi crnaca su važni" okupio je internet zajednicu građana, kao i aktivistički kolektiv u stvarnom svetu, za koji se procenjuje da će imati uticaja na izbore u Americi.
Slogan "Životi crnaca su važni", koji danas znaju desetine hiljada ljudi širom sveta, inspirisao je nastanak heštega i okupio internet zajednicu građana, kao i aktivistički kolektiv koji se zalaže za etička načela zasnovana na poštovanju ljudskog života.
Ali, kako je od posta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na društvenim mrežama nastao planetarni fenomen i šta će dalje biti sa njim?
Imena koja se najviše vezuju za pokret "Životi crnaca su važni" nisu njegovi lideri, već žrtve čija je smrt skrenula pažnju na ogroman problem sa rasizmom u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), da navedemo samo neka: Džordž Flojd, Briona Tejlor, Erik Garner, Majkl Braun.
Šezdesetih godina prošlog veka ključne ličnosti američke borbe za građanska prava bile su poznate u čitavom svetu.
Međutim, čak i neko dobro upućen u borbu za ravnopravnost, kao što je to ambasador Jang, ne može da navede imena boraca današnjeg pokreta.
"Iskreno, ne znam ko su okupljeni oko pokreta 'Životi crnaca su važni'", priznaje on.
"Ne znam ko su vođe. Štaviše, ne znam ni da li postoje. Mislim da je to možda duhovni, emocionalni pokret nastao zbog implicitnih nepravdi u našem društvu sa kojima ranije nismo bili spremni da se suočimo."
Oni koji su učestvovali u pokretu "Životi crnaca su važni" od njegovih začetaka kažu da je decentralizovani pristup nameran.
"Jedno od naših vodećih načela je grupno liderstvo", kaže profesorka Abdulah.
Ogranci "Života crnaca" nikli su širom SAD, ali i po celom svetu, a masovni protesti do sada su održani u Velikoj Britaniji, Evropi i Kanadi.
Pokretu su se priključili mnogi novi članovi, iz različitih sfera društvenog života, koji ranije nisu osećali da je ovo i njihova borba.
"Mislim da su mnogi ljudi u našem gradu odjednom osetili da mi kao belci moramo da budemo istinski samokritični i razmislimo o našoj ulozi u svemu ovome", kaže A. Dž. Kroker, jedna od organizatorki bdenja pokreta "Životi crnaca sa važni" u Norvudu, u američkoj državi Kolorado.
Norvud je većinski belački grad od oko 500 stanovnika, koji se nalazi na nekih šest sati vožnje od najbližeg međunarodnog aerodroma.
Kroker kaže da grupa uči kako da se bori protiv rasizma u svojoj maloj zajednici, u situacijama kao što je, na primer, kampanja za zvaničnog okružnog prevodioca za španski.
Oni će pokrenuti "Životi crnaca su važni" i kao temu za diskusiju u gradskoj većnici, a u lokalnom klubu čitalaca diskutuje se o knjizi Ibrama Eks Kendija "Kako biti antirasista".
"Zaista cenim to što ljudi počinju da se obrazuju po ovom pitanju. Postoji mnogo literature čiji je cilj da edukuje naše belačke kolege o problemima koji se tiču svih nas i to je dobro", kaže Čarls Vajt, klavijaturista benda Day Dream Sessions.
Nekoliko pesama ovog benda postale su nezvanična himna uličnih demonstracija u Vašingtonu, uporedo sa starim protestnim himnama Marvina Geja i Sema Kuka.
"'Životi crnaca su važni' je bio nedvosmislen u poruci da smo mi pokret koji se bori i za prava žena. Ali to ne znači da isključujemo muškarce, štaviše, imamo mnogo snažnih vođa", kaže ona.
Ona kaže da je organizacija zainteresovana za opipljive promene, a rezultati su već donekle vidljivi.
"U proteklih šest godina, ukupan broj lica koje je ubila policija nije se mnogo promenio, a to nije dobro", kaže profesorka Abdulah.
"Međutim, u gradovima sa jakim ogranci pokreta 'Životi crnaca su važni', broj ubijenih je dramatično opao, mada je to anulirano rastom na drugim mestima."
Ona kaže da se do rezultata nije stiglo zahvaljujući pregovorima sa policijskim službama, što organizacija apsolutno odbija da radi, već izlaskom na ulice i stavljanjem do znanja policiji da su sve vreme pod lupom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
