Izvor: B92, 16.Apr.2015, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protest zaposlenih u Radiju Srbija
Više desetina zaposlenih u Međunarodnom radiju Srbija protestovali su ispred Vlade Srbije zbog najave gašenja te medijske kuće.
Oni su predali zahtev u kome traže prijem kod premijera Aleksandra Vučića.
Direktor Međunarodnog radija Srbija Milorad Vujović ocenio je kako je nedopustivo da se 1. jula ugasi jedini državni servis za informisanje inostrane javnosti o događajima u Srbiji na 11 svetskih jezika, koji emituje program 79 godina.
"Taj vid autizma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je nedopustiv, jer postoji mogućnost da u okviru Javnog servisa, a prema Zakonu o javnim medijskim servisima, radio nastavi da obavlja svoju funkciju", kazao je Vujović novinarima.
Medijskom strategijom i novim Zakonom o javnom informisanju, predviđeno je povlačenje države iz vlasništva nad medijima i njihovog direktnog finansiranja, a za Međunarodni radio Srbija, uprkos ranijim najavama, nije ponuđena nikakva mogućnost transformacije, racionalizacije ili uključivanja u Javni servis, mada
je Zakonom utvrđen javni interes informisanja svetske javnosti o dešavanjima u Srbiji, podsetio je on.
Prema njegovim rečima, gašenje jedine stanice sa kratkim talasima u zemlji, čiji se program može čuti u svim delovima sveta, predstavlja gubitak i za propagiranje Srbije i ostavlja prazan prostor u informisanju inostrane javnosti i srpske dijaspore.
Vujović je ukazao da se u regionu dešavaju suprotni trendovi i da svi žele da obezbede što veći uticaj na javno mnenje u svetu, kao i da 20 zemalja EU takođe imaju ovakav vid svetskog servisa.
Kako je istakao, Međunarodni radio Srbija emituje program, pored srpskog, na engleskom, nemačkom, francuskom, ruskom, španskom, kineskom, arapskom, mađarskom, albanskom, grčkom i italijanskom jeziku.
Direktor te medijske kuće kazao je da još uvek nije jasno šta će se dešavati sa zaposlenima, ali postoji bojazan da će svi zaposleni, njih 96, bitu upućeni na Nacionalnu službu za zapošljavanje, bez otpremnina ili bili kakvih nadoknada.
"Nema mogućnosti za privatizaciju ovakvog tipa medija, iako su neki modeli javno-privatnog partnerstva mogući, ali u ovom trenutku to nije ponuđeno kao opcija", rekao je Vujović.
Predsednica Sindikata novinara tog radija Jelica Tapušković kazala je da su rukovodstvo i predstavnici sindikata pokušali nekoliko puta da razgovaraju sa predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja o svom problemu.
"Sa ministrom Ivanom Tasovcem nismo razgovarali, ali nas je primio državni sekretar zadužen za medije Saša Mirković sa kojim je razmatrana mogućnost reorganizacije radija i njegov dalji rad", kazala je ona i navela da su poslednji put sa njim razgovarali u decembru prošle godine.
Tapuškovićeva je navela da nakon toga i pored više pisama i zahteva nije bilo odgovora iz Ministarstva kulture i informisanja, da bi pre dva dana, kada je najavljen protest zaposlenih, stiglo pismo u kome se navodi da se "radi na aktu kojim će da se odrede pravne posledice ukidanja radija", bez objašnjenja šta to znači.
Prema njenim rečima, dalji potezi zaposlenih u tom radiju zavisiće od ishoda razgovora sa nadležnima.
Zaposleni u Međunarodnom radiju Srbija nosili su transparente na kojima je pored ostalog posalo "Da se glas Srbije i dalje čuje širom sveta", "Tamo gde se ne čujemo, sigurno je kraj sveta".
Saobraćaj u Nemanjinoj ulici tokom trajanja protesta odvijao se bez prekida.
Novinarska udruženja podržala su nastojanje zaposlenih u Radio Jugoslaviji - Međunarodnom radiju Srbije da sačuvaju svoju medijsku kuću i apelovali na nadležne organe da nađu rešenje kako bi se eventualna privatizacija te medijske ustanove ne bi značila i njeno gašenje.
Kako se navodi u saopštenju Udruženja novinara Srbije (UNS), za Međunarodni radio Srbija Vlada bi mogla da nađe organizacionu formu servisa prema inostranstvu poput mnogih razvijenih evropskih zemalja.
Taj radio bi, pod određenim uslovima, mogao da bude pripojen i Javnom servisu, ukazuje UNS.
Udruženje novinara dodaje da ne bi trebalo isključiti ni projektno sufinansiranje tog radija, ukoliko je njegova privatizacija neizbežna, uz njegovo prilagođavanje tržišnom poslovanju, "s obzirom na to da ima jak prevodilački servis".
UNS smatra da bi gašenje jedine kratkotalasne radio stanice u Srbiji bio gubitak, naročito zbog toga što ona pruža značajne mogućnosti za predstavljanje Srbije u svetu.
"Talasi Međunarodnog radija Srbija dopiru do svih kontinenata. Ovaj medij postoji već 79 godina i emituje program na 12 jezika", navodi se u saopštenju.
Sindikat novinara Srbije (SINOS) pozvao je Vladu Srbije i premijera Aleksandra Vučića da pokrenu inicijativu za izmenu medijskih zakona koji sadrži "neustavne, diskriminatorske i nedemokratske odredbe".
"Odredba kojom se lokalnoj samoupravi zabranjuje da bude osnivač medija suprotna je članu 50 Ustava Srbije i Ustavni sud će, jednom, ipak, morati da se izjasni o inicijativi SINOS-a i Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) podnetoj Ustavnom sudu septembra prošle godine", poručilo je to udruženje.
Kako se dodaje Zakon o javnom informisanju nije u skladu ni sa međunarodnim konvencijama koje insistiraju na transparentnom medijskom vlasništvu i pluralizmu.
"Striktnom primenom Zakona uvodi se potpuna tajkunizacija i tabloidizacija medija a krajnji cilj je urušavanje srpskog žurnalizma i pretvaranje srpskih medija u pi-ar servise političko-finansijskog lobija", smatra SINOS.
Usvajanjem odredbe kojom se nacionalnim savetima dozvoljava osnivanje medija dovela je, kako se ističe, u diskriminatorski položaj većinsko stanovništvo, budući da će u rubnim opštinama biti emitovan program na albanskom, mađarskom, bugarskom, ali ne i srpskom jeziku.
"'Reformski' zakon legalizovao je netransparentno vlasništvo, dozvolivši firmama iz 'of- šor' zone da budu vlasnici medija. Zakon je, takođe, omogućio i medijski monopol i obesmislio utvrđivanje prekomerne koncentracije kapitala. Dodatnu konfuziju u već komplikovanu medijsku scenu unele su Vladine uredbe o socijalnom programu i besplatnoj podeli akcija, jer je sada jasno da će zaposleni ostati i bez otpremnina i bez akcija", saopštio je SINOS.
Taj sindikat posebno je ukazao na moguću zlopotreba i korupcije kada je reč o projektnom finansiranju medija.
Naime, kako je objašnjeno u saopštenju, podzakonskim aktima precizirano je da članove u komisijama koje će odlučivati i o raspodeli budžetskih sredstava može da predlaže samo Medijska koalicija "čiji su funkcioneri često vlasnici ili direktori medija" i njima bliski "medijski stručnjaci", dok je predstavnicima zaposlenih koji okupljaju novinare iz više od 40 redakcija širom Srbije "ta mogućnost uskraćena".
"Iako regionalni i lokalni mediji postoje u Evropi i u zemljama u okruženju, vlast, podsticana agresivnim insistiranjem Medijske koalicije, gasi državne medije i i dalje obmanjuje javnost da to zahteva Brisel", poručio je SINOS.
To udruženje je upitalo, ukoliko je Brisel tražio od srpskih vlasti da ugasi Međunarodni radio Srbije, zašto ne traži od Nemačke da se odrekne Dojče vele radija, Velike Britanija BBC-a, Amerike VOA, Kine radija Čajna internešnl, Rusije Radio Sputnjika.
"Slično je i u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji gde se radio stanice finansiraju iz državnog budžeta. Devet meseci od donošenja medijskih zakona sve je više onih koji shvataju da su medijski zakoni usvojeni radi gašenja lokalnih redakcija i apsolutne kontrole medija", navodi se u saopštenju.
Zbog najave gašenja te medijske kuće zaposleni u Radio Jugoslaviji za najavili su protest ispred Vlade Srbije.
.jpg)
