Izvor: B92, 04.Sep.2018, 08:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protest u Pirotu: "Hoću reke neću cevovod"
"O rekama Stare planine odlučivaće ljudi koji pored njih vekovima žive", poručuju aktivisti.
Ako vlast ne preduzme odgovarajuće korake, ljudi će uzeti stvari u svoje ruke - glavna je poruka protesta protiv izgradnje mini-hidrocentrala (MHE) na Staroj planini.
Više hiljada Piroćanaca, ali i građana iz drugih delova Srbije, glasno je sa Crvenog trga poručilo da "hoće reke, a ne cevovod".
Jedan od pokretača inicijative "Odbranimo reke Stare planine", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Aleksandar Jovanović Ćuta, kaže da će "ljudi sami brinuti o Staroj planini".
"O rekama Stare planine odlučivaće ljudi koji pored njih vekovima žive", rekao je Jovanović okupljenim građanima, koji su ga ispratili aplauzom i povicima odobravanja.
Aktivisti zahtevaju da vlasti proglase moratorijum, i to u roku od nekoliko dana, na izgradnju ovih mini-hidrocentrala na zaštićenim područjima.
Ukoliko do toga ne dođe, proglasiće "ekološku autonomiju za područje Stare planine".
"Gdegod se pojavi neki bager, fizički ćemo ga sprečiti ili ćemo ga demontirati, sasvim je svejedno", rekao je Jovanović, što je dočekano gromoglasnim aplauzom.
Kako pišu Južne Vesti, Savez mesnih zajednica Stare planine već godinu dana vodi bitku protiv gradnje malih hidroelektrana u zaštićenom prirodnom području, ali je tek poslednjih meseci ovaj problem izazvao veće interesovanje javnosti.
Zahteve boraca za očuvanje reka podržavaju i stručnjaci. Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, dr Ratko Ristić, nazvao je pirotski protest "najlepšim i najveličanstvenijim skupom o zaštiti životne sredine".
Profesor Ristić je član republičke revizione komisije za projekte od značaja za Republiku Srbiju. Još u decembru 2017. godine, napisao je negativan izveštaj povodom predloga da se usvoji projekat za MHE Pakleštica na reci Visočici.
"Ministarstvo zaštite životne sredine je tada priznalo grešku, povuklo saglasnost na studiju o proceni uticaja MHE na reci Visočici. Time je projekat trebalo da bude obustavljen", rekao je Ristić na protestu.
Međutim, ubrzo je investitor tužio Ministarstvo zaštite životne sredine i dva meseca kasnije je presudom naloženo ministarstvu da poništi odluku.
"Svi argumenti u presudi išli su u prilog investitoru, a nije uvažen nijedan argument ministarstva", dodaje Ristić.
Dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu upozorava da bi rečni svet potencijalnom izgradnjom mini-hidroelektrana mogao da bude ozbiljno ugrožen.
"Pastrmski fond Srbije je jedan od najvećih u svetu po posebnosti, a radi se upravo o pastrmkama malih planinskih reka na kojima se planiraju MHE", kaže Simonović.
"Male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, one je potpuno uništavaju", kaže profesor Ristić.
Ističe da bi njihova izgradnja dovela do uništenja kako rečnog korita, tako i živog sveta, remećenja režima podzemnih voda i slabljenje izdašnosti izvora.
"Takvi negativni efekti su uočeni svuda u svetu, a ko ne veruje, može da ode do Jošaničke reke, koja je uništena sa osam uzastopnih MHE", kaže Ristić.
On dodaje da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana autohtonim površinskim vodama.
"To se izražava modulom oticaja, koji u Srbiji iznosi 5.7 litara u sekundi po kilometru kvadratnom".
Za razliku od Srbije, modul oticaja u Makedoniji iznosi 11, Bosni 20, a u Crnoj Gori 40 litara u sekundi po metru kvadratnom, objašnjava Ristić.
I Ristić i Simonović tvrde da bi ovakav izvor energije Srbiji doneo više štete nego koristi.
"Srbija nije energetski ugrožena, pa nije jasno koji su motivi da se sve ovo uradi, znajući pritom da postoje drugi održivi izvori takozvane zelene energije", kaže Simonović.
Ristić kaže da Srbija ima izuzetan potencijal za proizvodnju energije iz biomase, kao i da treba obratiti pažnju na izvore geotermalne energije, po čemu smo, navodi, jedna od najbogatijih zemalja Evrope.
"Skandinavske zemlje imaju solarne parkove iako imaju manje sunčanih dana od Srbije, a mi do sada nismo napravili nijedan ozbiljan solarni park."
"EPS će do kraja godine priključiti na mrežu 250 megavata snage iz tri vetroparka u Vojvodini. Tih 250 megavata je kao 500 malih hidro elektrana", upoređuje Ristić.
Aktivisti inicijative, zajedno sa meštanima sela Temska, nedavno su "oslobodili" Rudinjsku reku.
Oni su lopatama, motikama i krampovima vratili reku u njeno prirodno korito nakon što je investitor otpočeo izmeštanje zbog gradnje MHE, za koju ima uredno izvađenu dozvolu u gradu Pirotu.
Iako Rudinjska reka nije u zoni zaštićenog područja, aktivisti najavljuju da će se skupljati na svim lokacijama na kojima je planirana izgradnja mini-hidrocentrala.
Sporna izgradnja mini-hidroelektrana na Staroj planini samo je jedan od problema koji pogađa reke u Srbiji.
Simonović podseća da su Republika Srpska i Srbija na zajedničkoj sednici vlade u Trebinju potpisale Memorandum o saradnji u oblasti energetike, kojim se predviđa izgradnja dve hidrocentrale na gornjem toku Drine.
"Time je potpuno ispresecan tok Drine i maksimalno je fragmentisana populacija mladice koja, kao jedna od najugroženijih ribljih vrsta Evrope, na ovaj način postaje još ugroženija", istakao je Simonović.
Dodaje da bi građanska inicijativa koja se okupila u Pirotu trebalo da bude prihvaćena i u drugim delovima Srbije.
Organizatori protesta zahtevaju od skupštine i Vlade Republike Srbije da:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
