Izvor: Politika, 27.Mar.2012, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostorije u „Vinči” nisu ozračene
U traganju za iscrpnim tumačenjem nemilog događaja u Institutu za nuklearne nauke „Vinča”, krajem februara, poslali smo generalnom direktoru dr Jovanu Nedeljkoviću sledeća pitanja:
Koliko je iznosilo zračenje vode koja je poplavila uranijumski „žuti kolač” u podrumu laboratorije za materijale? Šta se, u stvari, tih februarskih dana dogodilo?
Kada ste izvestili nadležne: čim ste saznali za nemili događaj ili ste sačekali neko vreme? Da li je Upravni odbor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Vinče” bio istog trena obavešten?
Zašto pomenuti materijal nije ranije odložen na bezbedno mesto kakvo, inače, postoji u okviru Nuklearnih objekata Srbije (NOS)?
Iz kojih razloga (i pobuda) NOS nije ništa preduzeo u protekle dve i po godine otkako je osnovan, iako je zadužen da nagleda i čuva nuklearni otpad i materijal?
Kako tumačite činjenicu da NOS nema nijednu odgovarajuću dozvolu (licenca) za rad s radioaktivnim materijalom?
Ko je, u stvari, rukovodio izmeštanjem nuklearnog goriva iz „Vinče” u Rusiju, ako se NOS u glasilima hvalio da je to on izveo?
Koliko je novca utrošeno u te svrhe (prvi i drugi „nuklearni transport”), pa sada nema čime da se plati zbrinjavanje pomenutog radioaktivnog materijala?
Je li je prekršen ijedan važeći zakon?
Ko sme građanima Srbije da uskrati pravo na blagovremeno i pouzdano obaveštavanje, pogotovo u ovakvim (ne)prilikama?
Šta bi se dogodilo da se, kojim slučajem, dogodilo nešto s kudikamo ozbiljnijim posledicama?
Koje ste mere predložili nadležnima da se nešto slično ne ponovi? Na kakav je to odjek naišlo?
Elektronskom poštom stigao nam je dopis prvog čovek ugledne naučnoistraživačke ustanove koji je odgovore na sva pitanja sažeo u sledeće objašnjenje:
„U prostoriji u kojoj se čuva nuklearni materijal došlo je do pucanja vodovodne cevi i plavljenja prostorije. Nuklearni materijal je prijavljen Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije i podleže inspekcijama Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču, o njemu postoji evidencija, ali podaci o vrsti, mestu čuvanja i količini nisu iz bezbednosnih razloga za širu javnost.
Uz dozimetrijsku kontrolu specijalizovanih službi Instituta infrastrukturni problem je saniran, a voda koja je poplavila prostor je prikupljena. Izmerena radioaktivnost vode je iznosila oko 50 bekerela po litru, što ne predstavlja ozbiljniji radiološki hazard. Takođe, specijalizovane službe Instituta su izvršile dozimetrijska merenja čitave zgrade i utvrdile da prostorije koje koriste saradnici instituta nisu kontaminirane plavljenjem. O svemu je odmah obaveštena agencija.
Materijal ranije nije odložen na bezbednije mesto, jer adekvatno odlagalište nije ni postojalo. U ovom momentu je JP NOS u procesu licenciranja bezbednog skladišta. Nadležnima je predloženo da se čim to bude moguće materijal izmesti, za šta postoji puno razumevanje. Takođe, institut će pripremiti plan pune revitalizacije čitave zgrade.
Program repatrijacije isluženog nuklearnog goriva dugi niz godina je bio rađen pod okriljem Instituta ,Vinča’, a od novembra 2009. taj program je preuzelo i okončalo JP NOS krajem 2010”.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 27.03.2012
