Izvor: RTS, 26.Jun.2009, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostor za uštede ograničen
Prostor za budžetske dodatne uštede ograničen, a bili bi potrebni ogromni napori da se ostvare i one koje su već usvojene, tvrdi ministarka finansija Diana Dragutinović. Ministarstvo finansija priprema paket poreskih zakona o oporezivanju dohotka građana, preduzeća i imovine.
Komentarišući najavljeno smanjenje državne administracije, ministarka je rekla da su pripremljene promene Zakona o državnim službenicima i nameštenicima, jer postoji višak zapsolenih veći od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 10 odsto i da sa smanjenjem viška treba početi što je pre moguće.
Kada je reč o smanjenju vladinog aparata, Dragutinović je istakla da se od toga nije odustalo i da bi, kako je rekla, više volela da se napravi pravi rez koji znači smanjenje broja zaposlenih na nivou javnog sektora kao celine, na primer za 30-40.000 ljudi.
"Suštinske uštede po toj osnovi bile bi od jedan odsto BDP. Kad bi to ova vlada uradila, pitanje broja ministara ili državnih sekretara ni bi bilo toliko važno", istakla je Dragutinović.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da je prostor za značajnije budžetske dodatne uštede krajnje ograničen, štaviše, da će biti potrebni ogromni napori i odricanja da se ostvare i one uštede koje su već usvojene.
Podsetila da je prilikom usvajanja rebalansa budžeta za 2009. godinu predviđeno smanjenje učešća javne potrošnje u BDP za čak tri procenta, što je najveće smanjenje u novijoj ekonomskoj istoriji Srbije.
"Hipotetički, jedine pozicije na kojima bi se mogle ostvariti značajnije dodatne uštede su smanjenje plata, penzija i javnih investicija, ali to nije ni ekonomski ni politički održivo", objasnila je Dragutinović, ukazujući da bi to smanjilo domaću tražnju, što bi imalo za posledicu produbljivanje recesije.
Odgovarajući na pitanje da li nam preti opasnost da ostanemo bez nove tranše od 1,3 milijarde evra ukoliko ne ispunimo preporuke MMF o smanjenju plata u javnom sektoru i penzija, ona je rekla da će se o tome dogovoriti sa MMF-om i podsetila da je prva povučena tranša u iznosu od 800 miliona evra netaknuta.
Napominjujući da nema alhemije kad je smanjenje deficita u pitanju, Dragutinović je ukazala da će "nemali deo deficita nestati čim privreda počne da se oporavlja" i da je, u svakom slučaju, neophodno ili povećati poreske prihode ili smanjiti javne rashode ili uraditi i jedno i drugo.
Paket poreskih zakona
Prema njenim rečima, Ministarstvo finansija priprema paket poreskih zakona koji će predložiti Vladi, a radi se o oporezivanju dohotka građana, dobiti preduzeća i imovine.
"Ukoliko se usvoji, rezultat će biti nešto veći prihodi, ali uz mnogo veću pravičnost. Najbolje vreme za njihovo donošenje je uz budžet za 2010. godinu", objasnila je Dragutinović.
Naglasila je da je potrebno smanjenje javnih rashoda, i to ne "ad-hok" merama, već suštinskim, kao što su reforma penzijskog sistema, koja bi, između ostalog, uključivala destimulisanje prevremenog penzionisanja, najbolje smanjenjem penzije, povećanje starosne granice za odlazak u penziju i izjednačavanje starosne granice za penzionisanje žena i muškaraca.
"Velike uštede bi se postigle i centralizacijom sistema javnih nabavki. Ima prostora za smanjenje troškova u obrazovanju, kao i u zdravstvu, promenom načina finansiranja", istakla je ministarka finansija u intervjuu "Večernjim novostima".
Izražavajući nezadovoljstvo punjenjem budžeta, Dragutinović je ukazala da će veći pad BDP od planiranog, ali i odlaganje primene nekih mera ili njihovo razvodnjavanje, imati za posledicu da će prihodi biti manji, a deficit veći nego što je to planirano.
Nivo prihoda budžeta u proteklom delu godine je nominalno smanjen, a razlozi za to su višestruki, naročito pad domaće tražnje, istakla je ona, dodajući da su javni prihodi naročito pogođeni padom uvoza za oko 25 odsto, jer su pri uvozu naplaćivani značajni prihodi od PDV, akciza i carina.
Ocenjujući dosadašnje mere Vlade, ministarka finansija je rekla da je rebalansom značajno smanjena javna potrošnja, koja neće biti veća od 41- 42 odsto BDP i da je, uprkos tome, država ubrizgala dosta likvidnosti svojim merama, o čemu govori rast kreditne aktivnosti i, naravno, deficit države.
Dragutinović je rekla da bi volela da izbegne novi rebalans budžeta na jesen, ali da ga ipak sprema za svaki slučaj, kao i da se nada da će inflacija do kraja godine biti jednocifrena.
