Izvor: Politika, 22.Jun.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostitutke u evropskom računovodstvu
Britanska prostitutka sedmično u proseku opsluži 25 mušterija, tvrdi nacionalni statistički ured Ujedinjenog kraljevstva. Istovremeno, holandska prodavačica ljubavi, ako radi kao poslovna pratnja ili na poziv, za noć postigne tek jednog klijenta, saopštava državni statistički ured u Hagu.
Računajući izdatke za rentiranje i održavanje poslovnog prostora, troškove ugovaranja kontakata i ostvarenu zaradu, koja od ove dve seksualne radnice više doprinosi ukupnom stvorenom domaćem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dohotku (BDP-u) domovine?
Pitanje naizgled nategnuto između zone „crvenih fenjera” i državnih računovođa u središtu je novog evropskog pravilnika za obračun BDP-a. Naime, na zahtev Evrostata, zvanične agencije za statistiku EU, sve članice briselske familije biće od septembra u obavezi da u stvoreni društveni dohodak uračunaju zaradu od prostitucije, trgovine drogom i krijumčarenja na svom terenu.
Po Evrostatu, obuhvatni prikaz legalne i ilegalne ekonomije omogućiće lakše upoređivanje stvarnog dohotka i budžetskih deficita zemalja članica EU.
„BDP nije merač morala”, smatra Evrostat, insistirajući na tome da će članice EU biti dužne da prikažu samo one transakcije u domenu trgovine seksom, teškim drogama i krijumčarenja koje su obavljene u „dobrovoljnoj razmeni dobara”.
Zakon o novom računovodstvu već je izazvao žestoke podele unutar EU. Zemlje u kojima je prostitucija legalna – poput Nemačke, Mađarske, Austrije i Grčke – već imaju razrađene metode kalkulisanja prihoda od ovog zanata koje uključuju u prikaz ostvarenog domaćeg dohotka.
Velika Britanija i Italija istovremeno smatraju da bi prikazivanje prihoda sivih zona pomoglo u predstavljanju rezultata domaće ekonomije u boljem svetlu u Briselu – gde je deficit od tri odsto postavljen kao gornji dozvoljeni maksimum za sve članice.
Zvanični London ističe da bi uključenje prihoda od ilegalnih aktivnosti (prostitucije i trgovine drogom) uvećalo BDP za oko 10 milijardi funti godišnje, to jest za jedan odsto.
Centralna banka Italije procenjuje da kriminalci ostvaruju prihod u vrednosti od skoro 11 odsto BDP-a zemlje.
U međuvremenu, francuska ministarka za ljudska prava Nadžat Valo-Belkasem i ministar unutrašnjih poslova Belgije Žoel Milke uputili su ove sedmice pismo Evropskoj komisiji izražavajući zaprepašćenje zbog novog zakonodavstva EU.
Ko će i kako meriti „dobrovoljnu razmenu dobara” u svetu narkomana koji zavise od „krek” i „običnog” kokaina, heroina, kanabisa, ekstazija, amfetamina širom EU, pitaju se Valo-Belkasem i Milke. Kako će državna računovodstva procenjivati da li je prostitutka dobrovoljno na zadatku ili je ucenjena?
Gde će se vagati odakle su u jednu državu EU stigle prošvercovane cigarete, alkohol i druga roba i da li su tu samo u tranzitu, to jest bez ostvarene zarade od kupoprodaje? Da li će proveru obima lokalnog crnog tržišta meriti samo domaće službe ili će EU delegirati supernadzor?
Zvanični Brisel u ovom trenutku ne daje odgovore na ove dileme protivnika novog zakonodavstva.
Uključenje bruto kriminalnog dohotka u statistike privrednog rasta članica briselske familije cinični je pokušaj rvanja sa evropskom dužničkom krizom, upozorava Institut za međunarodne odnose iz Brisela.
T. Vujić
objavljeno: 22/06/2014
