Izvor: RTS, 10.Maj.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostitucija motiv srpskih trgovaca ljudima
Za četiri meseca u Srbiji podnete krivične prijave protiv 54 osobe zbog krijumčarenja i trgovine ljudima. Žrtve, među kojima su i deca, koriste se za seksualnu eksploataciju, prosjačenje i prisilni brak.
Prošle godine su podnete 32 krivične prijave protiv 81 osobe zbog trgovine ljudima, a u tim krivičnim prijavama su navedeni podaci o 55 žrtava od kojih je 48 državljana Srbije, pet Bosne i Hercegovine i po jedna iz Rumunije i Ukrajine.
Među žrtvama je 28 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << punoletnih osoba i 27 maloletnika od kojih su 15 "stariji maloletnici", a dvanaestoro deca.
Od početka godine do kraja aprila protiv 31 osobe podneta je krivična prijava zbog krijumčarenja ljudi, dok je u istom periodu podneto 15 krivičnih prijava protiv 23 osobe zbog trgovine ljudima, navedeno je u podacima MUP-a Srbije.
U policiji kažu da je u Srbiji najčešći motiv trgovine ljudima seksualna eksploatacija, zatim prinuda prosjačenja i prinudni brak.
Kako je navedeno, od 2007. godine zabeleženi su i slučajevi "radne eksploatacije i eksploatacije radi vršenja krivičnih dela".
Među osumnjičenima za krijumčarenje ljudi je 29 državljana Srbije i po jedan državljanin Crne Gore i Albanije.
Oni se terete za krijumčarenje 54 osobe od kojih su 45 muškarci, a devet su žene. Među žrtvama je najviše državljana Kine, Rumunije, Makedonije i Avganistana.
U krivičnim prijavama za trgovinu ljudima navedeni su podaci o 30 žrtava, među kojima je 26 državljana Srbije, tri Rumunije i jedan Češke. Među žrtvama je 25 maloletnika od čega 14 "starijih maloletnika" i 11 dece.
Prošle godine 69 prijava protiv krijumčara ljudi
Prošle godine je podneto 69 krivičnih prijava protiv 119 ljudi, među kojima je sedam žena, zbog nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi.
Među optuženima su 93 državljanina Srbije i 26 stranih državljana.
Ti ljudi se terete za krijumčarenje 242 osobe od kojih su 34 osobe ženskog pola, a njih 55 je maloletno.
Među žrtvama o kojima postoje podaci najviše je državljana Albanije, Kine, Rumunije, Turske i Makedonije.
