Izvor: Blic, 16.Apr.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prostaci i prostakluk
Dakle, prostaci – stop? 'Ajde da vidimo i to, do prve prilike u kojoj će neki prostak biti medijski nezaobilazan. Prostaci, stop, a prostakluci – samo napred, tako to sada izgleda.
Jer: prostakluk je imanentan našoj medijskoj, političkoj, javnoj sceni. Možda bi bolje bilo reći – televizijskoj, dakle: virtuelnoj, stvarnosti. Pa, ta stvar se lako rešava, daljinski upravljač jeste najvažniji izum dvadesetog veka. Kao što štitimo – ako štitimo – decu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od glupih reklama, nasilničkih crtanih i igranih filmova, ako ih učimo elementarnoj etici, poštovanju i pažnji prema Drugome (jer to je mera ljudskosti i dobrote), onda istu tu tehniku, znanje i veštinu čuvanja pameti valja primeniti i na zaštitu od prostakluka na javnoj sceni. Negledanjem emisija u kojima se prostaštvo ispoljava, a to nisu (samo) rijaliti šou programi, nego i politički govorni magazini – ili, tačnije, manje-više sve što se po televizijama prikazuje, apstiniranjem, dakle, od unosa tog sadržaja u duh (i telo) rešava se jedan aspekt stvari.
Drugo oružje je glas. U zemlji posredovane demokratije, jedini način jeste učešće na izborima. Ili – neučešće. Mada je neučestvovanje, zapravo, idealno za političare, ono ih dodatno lišava odgovornosti za postizborna dela. S političarima je nevolja što oni sporo uče, a i to uglavnom kao mladi mačići – dok im ne gurnete njuškicu u sopstvene izlučevine, ne kapiraju da su uneredili javni prostor. I nikad ne uče na primerima drugih, i uvek misle jednokratno.
No, htetod reći nešto drugo.
Prostake će, kao, skloniti sa javne scene. Ali, prostakluka zbog toga neće biti manje. Psovanje i vređanje drugih nije jedini vid prostakluka: odsustvo svake etike u politici – nije li to koren sveopšteg prostaštva?
Psovka je mila majka.
