Izvor: Southeast European Times, 25.Nov.2011, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prosperitet Albanaca u Beogradu

Dinamična albanska zajednica u srpskoj prestonici se razvija i integralni je deo kosmopolitskog imidža grada.

25/11/2011

Muhamet Brajšori i Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Prištine i Beograda -- 25.11.2011.

Uklopljeni u urbani način života Beograda, u gradu žive mnogi Albanci koji su se tu naselili uglavnom sa Kosova, posebno posle Drugog svetskog rata. Beograd ih je dočekao raširenih ruku i danas u njemu rade kao lekari, pravnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i novinari.

Nejasno je koliko ih ima, mada gradske vlasti kažu da u gradu žive 1.492 Albanca.

Jedan od najpoznatijih među njima, glumac Bekim Fehmiu, živeo je u Beogradu do svoje smrti prošle godine.

Leke Đokaj je student medicine na Beogradskom univerzitetu i želi da nastavi tu porodičnu tradiciju. On je izjavio za SETimes da biti Albanac u Beogradu ne predstavlja izazov.

„Moji roditelji su radili kao lekari u Beogradu, Iako sam poreklom iz Peći, sa Kosova, tamo sam bio samo nekoliko puta i u Beogradu se više osećam kod kuće. Ovde su moja porodica i prijatelji“, rekao je Đokaj.

„Znam da postoje stereotipi, ali zaista nije bio problem biti Albanac koji ide u školu ili ima prijatelje. Naravno, neki pokušavaju da vam otežaju život, ali ako imate svoju sudbinu, to nije važno“, rekao je Đokaj. „Mi imamo svoju istoriju i život ovde.“

Beogradski univerzitet ima katedru za albanski jezik, jednu od najstarijih na svetu, koja je osnovana 1925. godine. Od tada se razvijala i širila. Trenutno pedeset studenata studira albanski, a svake godine se upiše oko 15 novih studenata.

Asistent na toj katedri Merima Krijezi, Albanka rođena u Beogradu, izjavila je za SETimes da postoji sve veće interesovanje za taj smer. Većina studenata su Srbi, tu je i nekoliko Albanaca i studenata iz mešanih brakova, koji vide priliku da nauče svoj maternji jezik.

„Sve veći broj mladih ljudi vidi budućnost u poznavanju ovog jezika i mogućnost da dosta nauče iz toga. Studenti koji su diplomirali na našoj katedri imaju dobre izglede za posao u državnim institucijama, kao što su vojska, policija, parlament, sudovi, sam fakultet … pa do raznih nevladinih organizacija“, rekla je ona.

„Beograd je nesporno metropola i grad u kojem možete da se pronađete“, zaključuje Krijezi.

Porodica Šćipe Sulejmani, poreklom iz makedonskog grada Tetova, preselila se u Beograd osamdesetih godina, jer su roditelji radili za saveznu vladu bivše Jugoslavije.

„Za mene politički problemi nisu važni; oni nikada nisu igrali ulogu u mom životu, ali su se posledice, naravno, mogle osetiti tokom devedesetih godina, kada je Milošević bio na vlasti. Bilo je teško, jer su ljudi videli moju porodicu kao neprijatelja koji ne treba da živi ovde“, rekla je Sulejmani za SETimes.

Ona kaže da su joj njeno ime Šćipe -- što znači „albansko“ -- i nacionalnost donosili loše ocene za vreme NATO bombardovanja tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. „Međutim, odnosi nisu bili takvi sa mojim prijateljima u razredu, koji su me veoma poštovali“, rekla je ona.

Sulejmani kaže da ne bi napustila Beograd iz bilo kog razloga. „Moji roditelji su ovde; moji prijatelji i rođaci žive ovde, a pored toga, ja sam rođena ovde i volim ovaj grad. Za vreme Miloševića neki ljudi su pokušavali da nas nateraju da odemo, ali nisu uspeli, i ne vidim razloga da odem sada nakon što sam ovde ostala u najtežem periodu.“

Politički problemi mogu da dovedu do toga da se neke zajednice zaborave, iako mogu da budu most razumevanja, navodi politički komentator iz Prištine Fatlum Sadiku za SETimes.

„Političke razlike između Kosova i Srbije negativno utiču na njihove živote. ...U Beogradu bi neki mogli da ih vide kao izdajnike ili nešto drugo samo zato što su Albanci. Ali, tako bi bilo i u Prištini, gde bi drugi mogli da ih nazovu izdajnicima jer su ostali u Beogradu dok smo mi bili u ratu“, rekao je Sadiku.

Nastavak na Southeast European Times...