Izvor: Politika, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost u korovu
Predlog da se za stare nadgrobne spomenike naprave lapidarijumi, kao u zlatiborskom selu Željinama
UŽICE. – Seoska groblja u jugozapadnoj Srbiji su u potpunosti zapuštena. Zarasla u korov, bujad, kupine. Ograde su polomljene, stari veoma vredni spomenici bačeni iza grobalja. Neretko te vrednosti moderni "graditelji" velelepnih novih nadgrobnih spomenika samelju za betonsku rizlu, skrnaveći napušteno. Posebno je tužna slika u pojedinim podrinjskim selima: tamo umrle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sahranjuju gde ko stigne, ne u groblja, već pod prozorima kuća, na livadi, pored puta, u imanju, pa i iza đubrišta.
Ovo je ovih dana, obavestivši o tom stanju episkopa žičkog Hrizostoma, napisala etnolog užičkog muzeja Bosa Rosić, dugogodišnji istraživač grobalja i nadgrobnih spomenika u ovom delu Srbije, u okviru programa koje finansira Ministarstvo kulture. Ona moli da se tu nešto preduzme, da crkva pomogne da se bar malo reda uvede, jer je odvajkada, kod Slovena posebno, briga o grobljima zbog kulta predaka veoma bila izražena. Nehrišćanski je, govorila je narodu svuda kuda je prošla Bosa, groblja zapostavljati, a po državnim zakonima kažnjivo sahranjivati izvan grobalja. Kad bi, dodaje ona u pismu episkopu, samo jednom sveštenik odbio da održi opelo izvan groblja, mnogi bi se zamislili pred namerom da nekog sahrane bilo gde. Pošavši, na primer, u selo Mojsinje da istraži u kakvom su stanju spomenici ustanicima iz Prvog i Drugog srpskog ustanka na groblju gde su neki od tih ratnika sahranjeni, očekivala je velike spomenike od dragačevskog peščara ukrašene ratnim odlikovanjima, likovima vojskovođa...
– Moga li razočaranja kad sam došla na to groblje! Po dva metra visoki peščari ležali su po zemlji, pali jedan preko drugog, mnogi polomljeni. naši Srbi prolaze pored svojih grobalja kao da su turska, pa bi se ona poslovica "prolazi pored turskog groblja" mogla odnositi na nas, a ne na Turke. Četiri petine grobalja koje sam istražila u selima jugozapadne Srbije su u jadnom stanju – navodi Bosa Rosić.
U tom sivilu i poraznoj slici kao redak izuzetak uoči se, tek ponegde, dobar odnos seljana prema belezima predaka. U malom zlatiborskom selu Željinama, nedaleko od Sirogojna, groblje je uredno pokošeno i ograđeno, a seljani su tu sami napravili jedan vrlo lep lapidarijum, mali muzej davnašnjih odbačenih nadgrobnih spomenika. Na seoskom groblju u dva reda iskopali kanal, nasuli beton i ugradili prelepe stare bele spomenike, na kojima su najčešće slike ratnika sa puškom ili mladih devojaka u narodnoj nošnji sa preslicom. Po sličnoj urednosti pažnju privlači i groblje na Smiljanskom brdu u Ljubišu.
– Sa malo truda moguće je uticati na narod i vratiti ga proverenim vrednostima. Moja ideja je da se i u drugim selima, svuda gde to može, naprave takvi lapidarijumi, stari spomenici sačuvaju. Mislim da bi, bez većih ulaganja, za to mogle da budu iskorišćene crkvene porte, gde bi se o njima vodilo računa kako bi se što duže očuvali. Pored vernika, ove spomenike posećivali bi i turisti, pri čemu bi za njih mogle naročito biti zanimljive drvene crkve u Jablanici i Dobroselici, manastir Uvac sa Dubravom i ostale crkve u ovoj turističkoj regiji – nudi rešenje Bosa Rosić, dodajući da je, ako za taj predlog dobije blagoslov episkopa žičkog, spremna da sačini projekat i ponudi svoja istraživačka iskustva za dobro poduhvata. Ona, inače, sprema seriju monografija o istraživanju grobalja i nadgrobnih spomenika ovog kraja, pri čemu očekuje više razumevanja užičkog muzeja da bi završila istraživačke radove u selima Lužničke doline kod Užica.
B. Pejović
[objavljeno: 16.12.2006.]
