Izvor: RTS, 20.Jan.2013, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost čuva u svom etno dvorištu
Poslednje tri godine, Sava Kojić iz Belotića kod Vladimiraca prikuplja objekate i predmete iz naše prošlosti. U svom selu je tako kombinujući ljubav prema tradiciji i zanatima napravio etno dvorište u kome kao da je vreme stalo.
Tri godine bile su potrebne Savi Kojiću iz Belotića kod Vladimiraca da napravi etno dvorište u kome svi objekti imaju priču staru najmanje 100 godina.
Stara brvnara je odolela vremenu i između Posavotamnavskih brežuljaka zadržala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svoju autentičnost. Teška oko tri tone, doneta je sa Golije gde je zbog transporta razmontirana, a zatim je u Belotiću svaki deo vraćen na svoje mesto.
"Ovo je moj san koji je odsanjan davno, još kad sam dete bio. Želja mi je da ostane mlađim generacijama sve ono što ste sada videli, da nam deca ne zaborave ko smo, šta smo i kako smo živeli", priča Sava.
Većinu objekata Sava Kojić je tražio i kupovao u Posavotamnavi, Mačvi, Goliji. Neke predmete poklanjali su mu i prijatelji. Ispod prašine i zaborava izvučeni su razboji, ognjišta, preslice i dobili svoje mesto i novi život između brvnara, čardaka, sušara, tkačnice i kovačnice.
"Ovde su autentični objekti koji su prebačeni sa nekih drugih terena, ali su izvorni i u građi i u arhitekturi", objašnjava arheolog Vladimir Petrović.
Milorad Andrić iz Belotića gazi već 88 godinu, a najviše vremena kada dođe u etno dvorište provede u vodenici. Kamen, donet iz Pocerine star je oko 170 godina, a ispod njega i danas izlazi brašno.
"Sa ovakvog mlina moja mati je mesila proju i pogaču. Ovo me podseća na ono moje vreme. Svakoga dana ovde naiđem, pogledam i nikad mi nije dosta", priča Milorad.
Sava Kojić trenutno pravi stubove od drveta i divlje loze. Devedeset odsto detalja u etno dvorištu sam je uradio. U rukama ima desetak zanata, a često je zbog posla i novih izazova spajao noći i dane bez sna.
"Kada uradite korpu i kada je postavite, onda vas tera želja da vidite kako će to da izgleda pa uradite i drugu i onda se po 24 sata dešava da smo radili", priča Sava.
Na mestu odakle se u Belotiću vide Cer i Medvednik u tri mala jezera ogleda se desetak objekata, hrastovi, bele breze i poneka jelka. Ali, samo za sada, jer Sava Kojić, za svoju dušu, kombinujući drvo i kamen, svakoga dana napravi nešto novo i drugačije.
