Izvor: Southeast European Times, 06.Avg.2013, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proslava Ramazana daleko od domovine
Ramazan radosno slave oni koji su se iz svojih rodnih zemalja preselili u Bosnu i Hercegovinu (BiH), ali ipak ima nekih primetnih razlika.
06/08/2013
Bedrana Kaletović za European Times iz Tuzle -- 6.8.2013.
Tradicija slavljenja Ramazana, svetog meseca posta za Muslimane širom planete, nije potpuno ista u različitim delovima sveta, a te razlike čine Ramazan na Balkanu posebnim događajem.
Turčinu Ruštu Šenujzu Bosna je danas dom, jer je tamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << upoznao suprugu i počeo da gradi novi život. Kaže da je morao da se prilagodi mnogim stvarima u kulturnom smislu, posebno u pogledu Ramazana.
„U Turskoj, Iftar počinje sa datulama, maslinkama i vodom. Uvek se nađu i supa, najmanje dva glavna jela, cicak salata, puno povrća i bulgur na stolu. Posebno uživamo da jedemo gulač, dezert koji se, samo za Ramazan, pravi od mleka, nara i posebne vrste testa“, kaže Šenjuz zaSETimes.
U Turskoj, Iftar se završava čajem, ali u BiH se piju limunada, kafa i domaći šećer.
„U Bosni, ramazanski obrok je obilan, jedu se burek s mesom, ali sam se navikao na takvu hranu“, kaže Šenjuz.
Ramazanska hrana nije bila problem za Hamzu Alvardijana, koji je živeo u BiH gotovo šest godina pošto se preselio sa Palestinskih teritorija da studira. Troškove studiranja i stanovanja pokriva mu stipendija, ali mu nedostaje porodica, koju nije video od kako je stigao u BiH.
„Tradicija pozivanja komšija, članova porodice i prijatelja na jelo - iftar - isti je u BiH kao i u mojoj zemlji. On jača odnose prijatelja i porodice i važan je na Palestinskim teritorijama isto kao i u Bosni“, kaže Alvardijan zaSETimes.
Prema islamskoj tradiciji, iftar se deli sa komšijama, bez obzira na njihovu veroispovest, a mora se misliti i na siromašne i one koji nemaju dovoljno hrane. U islamskim zemljama, obaveze na poslu i u školi prilagođene su postu, ali u BiH to nije slučaj. Tamo su ulice uvek pune ljudi, bez obzira na doba dana.
„Za vreme Ramazana, radno vreme je skraćeno, kao i školski časovi. Poslodavci organizuju Iftar za svoje zaposlene i daju im bonuse i hranu. Na Balkanu je nešto drugačije i za one koji poste teže je da čekaju sumrak i završetak posta“, kaže Alvardijan.
„Moj deda se seća vremena kada su topovske salve označavale trenutak kada može da se jede posle posta. To danas ne postoji. Tehnologija je umanjila stare običaje, kojih se danas prisećaju samo stariji ljudi“, kaže Amila Omerović iz Tuzle.
„Ljudi u Turskoj su mirniji za vreme Ramazana. Ujutro, u vreme doručka, pre početka posta, ljudi koji bude one koji poste idu ulicama i lupaju u bubnjeve. Primetio sam da toga nema u Bosni i Hercegovini“, kaže Šenujz.
Nastavak na Southeast European Times...
