Izvor: Blic, 01.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošla kriza: za koga?
Kada nas zvaničnici uveravaju kako je kriza prošla, moramo se zapitati za koga? Da li za one koji su, ne svojom voljom, u stanju mirovanja, takoreći obamrlosti jer im je naloženo da ćute i trpe. Ili za drugi, manji deo, koji je, sasvim suprotno, sebi dao - ničim sputano i ograničeno - pravo da preduzima sve one mere koje smatra potrebnim i korisnim da izađe na kraj sa krizom (za koju tvrdi da je prošla). Pre svega, sa stanovišta svojih interesa.
To praktično znači da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su državne ustanove i privatne firme slobodne da prema svojoj proceni "racionalizuju" poslovanje, što se najčešće svodi ili na smanjenje broja zaposlenih ili na smanjenje njihovih prinadležnosti. Naftaši su takođe slobodni da utvrđuju nove više cene goriva, trgovačke mreže da poskupljuju robu, a gradske ustanove komunalne usluge.
Za koga je tada kriza prošla? Za monopoliste koji najavljuju rast računa za struju, benzin i grejanje ili za građane kojima su plate i penzije zamrznute? Ma koliko to paradoksalno zvučalo, iako su ovi poslednji najviše ekonomski, finansijski i čak egzistencijalno ugroženi, jedino njima je uskraćen manevarski prostor. Isti onaj koji obilato koriste državne i privredne institucije. Ako je, prema tome, kriza prošla, zbog čega bi jedni od toga imali koristi a drugi štetu u vidu novih nameta? Ako pak još uvek opstaje, tada bi i njen teret morao da bude ravnomernije raspoređen. Nije, drugim rečima, prihvatljivo da oni koji imaju politički i privredni monopol krizu doživljavaju kao ekonomsku i - u skladu sa svojom moći - nadziranu i kontrolisanu pojavu, a od građana u isto vreme traže da je shvate kao sudbinsku neumitnost koju su - za razliku od privilegovane manjine - dužni da ćutke i pokorno podnose.
