Izvor: Blic, 03.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proširene vene otežavaju korak
Ako sve češće osećate bol i težinu u nogama prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, otiču vam noge, imate grčeve u mišićima, brzo se zamarate prilikom hoda, svrbi vas i peče koža, odmah se obratite lekaru jer je vrlo verovatno da patite od proširenih vena.
Proširene vene mogu da se jave u bilo kom delu tela, ali su najčešće i najuočljivije na nogama. Ova bolest nastaje usled urođene i/ili stečene slabosti venskog zida, kada se krvni sud abnormalno proširi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili se izvijuga ispod površine kože, pa vena nema normalan pravac pružanja.
– Normalan prečnik venskog krvnog suda na nogama je do četiri milimetra, a kod pacijenata koji pate od ove bolesti vene dostižu prečnik od sedam, osam ili čak 20 milimetara. Nekada imaju izgled plavih ili ljubičastih venskih spletova okruženih crvenim kapilarima ispod površine kože, pa zato za njih kažemo paukolike vene. Vidljive su golim okom. Međutim, i dublje postavljene površine vena mogu da budu proširene, što se ne vidi golim okom, već se samo zapaža da je koža tamnije prebojena – objašnjava doktor Dragan Vasić, specijalista interne medicine, angiolog iz Kliničkog centra Srbije.
Pravi uzrok još nepoznat
Pravi razlog i uzrok nastanka proširenih vena još nije otkriven, ali se smatra da genetski faktor u kombinaciji s drugim provocirajućim faktorima doprinosi razvoju bolesti.
Dakle, ukoliko neko od bližih članova porodice, naročito po ženskoj liniji, boluje od proširenih vena, veća je mogućnost da se bolest ispolji i kod potomaka. Osim naslednog faktora, postoji i niz provocirajućih koji doprinose razvoju bolesti. Neki od njih su gojaznost, zanimanja koja zahtevaju duže stajanje ili sedenje u mestu, hormonski poremećaji, naročito u toku trudnoće ili u menopauzi, povećanje pritiska u trbuhu i često naprezanje usled zatvora, nošenje odeće koja preterano steže stomak i karlicu, upotreba nekih lekova (kortikosteroidi), česte povrede kože, prekomerno sunčanje ili boravak u prostorijama koje su pretople, ili pak ranije hirurško lečenje vena. Bolest se najčešće ispoljava između 30. i 60. godine starosti.
Obično se kaže da je to bolest žena jer one mnogo češće obolevaju od muškaraca. Žene ih obično prvi put primete posle trudnoće. U nekim slučajevima, kada osoba obavlja takav posao gde više od šest sati sedi, moguće je da vena postane vijugava, vidljiva i proširena, što je znak da se odmah javi lekaru – kaže dr Vasić.
Naš sagovornik kaže da pušenje i neadekvatna ishrana mogu da doprinesu pogoršanju stanja, kao i nošenje obuće s pertlama.
Dijagnoza
Kada pacijent primeti neki od simptoma i javi se lekaru, prvo je potrebno proceniti stanje krvnih sudova kliničkim pregledom. Pacijentu, koji ostaje samo u donjem vešu vez čarapa i obuće, pažljivo se pregledaju obe noge. Kao dopunska dijagnostička metoda koristi se ultrazvučni pregled. Njime se može videti kakvo je stanje površinskih i dubokih vena. Na osnovu godina starosti pacijenta i stanja, kože planira se dalje lečenje.
Lečenje
Valjalo bi znati, napominje doktor Vasić, da se operacija kao metod lečenja proširenih vena ne može primeniti kod svih pacijenata, kao što se to obično u narodu misli. Operativno će biti lečeni samo oni pacijenti kod kojih je dva ili više puta u toku jedne godine došlo do pojave tromboflebitisa, to jest, zapaljenja vena. Operacija je takođe opravdana i kod onih pacijenata kod kojih su vene enormno proširene i kod kojih već postoje i kožne promene sa slabošću venskih zalistaka u nivou prepona. Isto tako, ako je neko ekstremno gojazan, neće moći na operaciju. U ostalim situacijama koriste se lekovi, gelovi za ublažavanje tegoba i nošenje kompresivnih čarapa ili zavoja.
– Treba znati da su kompresivne čarape „lek" i da se ne smeju na svoju ruku kupovati u apotekama. Nošenje čarapa prepisuje lekar, a koju vrstu će prepisati, zavisi od stepena oštećenja vena. Svaka čarapa ima svoj stepen stezanja i nivo do koga se proteže: do kolena, pola natkolenice, do prepone. Čarape mogu da se nose i preventivno – kaže doktor Vasić, i dodaje da se za ublažavanje tegoba pacijentima preporučuju i razni gelovi. Oni neće izlečiti proširene vene niti će one nestati, ali će bitno ublažiti simptome. To su uglavnom preparati na bazi divljeg kestena koji su u širokoj upotrebi. Mogu se dati i nešto jači preparati hepatrombin i lioton gel koji se inače koriste u terapijske svrhe kod upala vena. Pacijentima sa izraženim tegobama prepisuju se i određeni lekovi koji u 90 odsto slučajeva ublažavaju tegobe.
Šta pomaže
- korigujte telesnu težinu;
- izbegavajte duže stajanje u mestu i sedenje sa prekrštenim ili nogama koje vise;
- kad god je moguće treba podići noge iznad nivoa srca;
- odeća i obuća treba da budu udobne i da ne stežu preterano;
- izbegavajte preterano zagrevanje i sunčanje;
- uveče tuširajte noge hladnom vodom ili završite tuširanje laganom masažom nogu pokretima nagore, prema srcu;
- dugotrajno sedenje ili stajanje prekidajte pauzama hodanja ili vežbanjem mišića nogu pomeranjem stopala gore-dole.
Žene više pogođene
Oko 50 odsto žena starosti između 40 i 50 godina i gotovo 75 odsto žena starosti između 60 i 70 godina boluju od varikozne bolesti. Nasuprot tome, oko 25 odsto muškaraca starosti između 40 i 50 godina i oko 50 odsto muškaraca starijih od 75 godina boluju od proširenih vena.
