Izvor: Glas javnosti, 29.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošao sam pakao Lepoglave
- Proveo sam u zatvorima Hrvatske ravno 13 godina i tri meseca, u Srbiji još pet i po meseci, što je ukupno 13 godina, osam meseci i 12 dana! Svet mi se srušio, prošao sam pravi pakao, ali sam sačuvao živce i zdrav razum i počeo novi život.
Ovim rečima Dragan Pavić (1965), iz sela Donji Grahovljani kod Pakraca, u zapadnoj Slavoniji, počinje svoju potresnu, ekskluzivnu ispovest za Glas javnosti, samo desetak dana po konačnom izlasku iz zatvora 16. januara.
Do početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << građanskog rata u Hrvatskoj i na prostoru nekadašnje Republike Srpske Krajine, Dragan je radio u šumskom gazdinstvu „Mojca birta - Bjelovar“ u ispostavi Miokovićevo, na pola puta između Bjelovara i Virovitice. Nije se libio poslova, već je sa 15 godina počeo da radi, bio je sekač, traktorista...
- Imao sam sina, ženu i majku. Bili smo srećna porodica. Sin mi se rodio pola godine pre nego što sam zarobljen, dao sam mu ime Milan, po mom pokojnom ocu. Imao sam kuću, traktor, zemlju, sve... Sad nemam ništa. Od kuće sam poneo samo dva albuma sa slikama. To mi je i dan-danas sva imovina! Sve mi se srušilo - setnim, promuklim glasom govori Dragan.
TERALI GA DA PIJE VRELU VODU S DETERDŽENTOM
Od kako je zarobljen, Dragan ali i ostali srpski zatočenici znaju samo za patnje i torturu.
- U varaždinskom kazamatu počelo je nemilosrdno batinanje žena, dece, staraca... Naši mučitelji posebno su bili surovi prema srpskim borcima, koje su i u zatvoru odvojili od civila. Meni je slomljeno sedam rebara i noga u levom kolenu. Grlo mi je potpuno sprženo jer su nas mučili sipajući nam na silu da pijemo vrelu vodu s deterdžentom! I dan-danas osećam posledice, jedva gutam. Tražili su od nas da priznamo nešto što nikad nismo ni čuli, a kamoli učinili. Međutim, pod teškim mukama i batinama mnogi su morali da priznaju to što se od njih tražilo. Ta tortura trajala je do 15. maja, kada je nas 70 prebačeno u vojni istražni zatvor u Bjelovaru. Saslušao me je istražni sudija, a ja sam osporavao sve navode date pod prisilom u Varaždinu. U bjelovarskom zatvoru bio sam do septembra kada je održano suđenje, bolje rečeno, farsa od suđenja - priča Pavić.
Pa da si posao u hrvatsku vojsku i borio se za nju ,kao i mnogi drugi Srbi,danas bi zivio sasvim mirno i sa uzdignutom glavom u Hrvatskoj.Ne bih nista izgubio,jer takve postene Srbe znam osobno.Ali ne ,ti si htio s Marticem,Hadicem i ostalim veliku Srbiju,i sto sad imas-nista!!!!!!!
Pa ima ono, sto vi hrvati necete nikada imati niti znate sta je to. A to se na Srpskom kaze ponos. Medjutim jos vaznije je da je sacuvao zdrav razum, koji ce mu svakako biti potreban kada jednoga dana bude dolazio po svoje, a i ja sa njim. Videces ,nece dugo potrajati a to ce se desiti.
Toni...hrvati su najhrabriji narod na svetu...ne zato sto se nicega ne boje nego zato sto se nicega ne stide...
Cudna je to subina jednog coveka,ali ima njih mnogo vise ljudi koji nisu rodjeni da mrze ili ubijaju druge,jer niko nije rodjen sa mrznjom,a ni da je ubica.Srbi nisu krivi zato sto su Srbi,vec splet okolnosti da zive u predelima gde ih mrze,a zasto ih mrze,mislim da oni koji mrze ne znaju ni sami.Tuzno je da su ljudi izgubili sve,a najgore je da su izgubili krov nad glavom,najblize svoje i sve ljudske vrednosti.Mislim da je i veliko opterecenje za one hrvate koji vise mrze Srbe,nego sto vole sami sebe.
toni toni....to je vrlo tipicno za vas hrvate...da skacete kao zdrebe pred rudu...polako toni...ja ti garantujem da ce doci vreme kad cete nas cekati sa cvecem u zagrebu...kao sto ste i sve druge cekali...vrlo gostoprimljivo,onako,tipicno hrvatski.
Мислиш да ти "Срби", као и многи силом покатоличени живе са уздигнутом главом. Мислим да је много горе бити такав "Србин" него робијати. Робија се заврши, а љага се никада не спере са имена човека који извршио геноцид над сопственим народом и са имена човека који је продао веру за вечеру.
Ej, anonimni, pa i mi Srbi i vi Hrvati, mi smo isti narod! Ti si za mene Srbin katolicke vere! Evo ako hoces, mozemo biti i mi Hrvati pravoslavne vere, samo ako ce to da te utesi... Mi smo isti narod, kao i Bosnjaci, samo nas stranci podelise, a mi ispadosmo budale kad smo udicu progutali. I to ti ne pisem da te uvredim, nego da iskazem ljubav prema svom bratu, tj tebi. Ko mi je blizi od tebe? Bugarin? Makedonac? Rus? A tebi, ko je blizi? Svaba? Austrijanac? Madzar? Kad pricas jezikom svoje majke i svoga dede, jel te bilo ko od njih razume, ili ti treba prevodilac? Uzase smo radili svi i vi tamo i mi ovde i obrnuto, pa zar to jos nije jedan dokaz da smo isti?
Sam proceni ko je od nas dvojice zaslepljen mrznjom, a ko stremi ljubavi, i ko ce duze, kvalitetnije i slobodnije ziveti od nas dvojice...
A što da ti velim? Jesi li htio širiti Srbiju? Jesi. Jesi li izabrao krivu stranu? Jesi? Jesi li radio zločine nad Hrvatima između 1991-1995.? Jesi. Što plačeš, ostani tamo gdje jesi, prelistavaj album i pitaj Vladu Srbije gdje je Milošević pogriješio. I, zapamti: Vivovitica-Kavovac-Kavobag je samo zloćudni tumor. Ti si primio kemoterapiju.
Nedostaje ti na kraju pozdrav sa uzdignutom rukom i otpozdravom zi hajl ako se tako pise jer nazalost nisam lizao firerima (spomenici im nicu po lipoj vasoj Genser) . Nemoj nismo mi kratke pameti drzite se americkog ambasadora na tenku.
Jadan si ti, i izgledas jadan (toliko te poznajem, da bi mogla da te naslikam)... ali sve vise Srba te prepoznaje jadnog na ulici... nakon ovolike torture, pogledaj sliku ovog Srbina... on i dalje izgleda srecniji i ponosniji od tebe... i znam ja koliko to tebe boli...
Vi braco srbi, ne naprezite se mnogo. Jer mi smo probali da ih zarobimo pa da nam Srbija bude do Tokija, ali smo dobili malu Srb ijicu, i to je to.
Ne prsite se po komentarima, jer kada se pucalo gde smo bili?. Ovaj srbin treba da bude sretan sto je ostao ziv, i nista vise.
