Izvor: Politika, 02.Jun.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prorok Muhamed za 21. vek
Usklađivanje nekoliko stotina Verovesnikovih citata tako da savremeni Turci mogu da ih razumeju
Ankara – Islamski učenjaci su pre pet godina bili uznemireni novinskim izveštajima da Turska planira novu, moguće jeretičku, kompilaciju izreka proroka Muhameda koja bi mogla da navede na pomisao da su stare zastarele, izveštava Rojters.
Turski verski lideri i teolozi primili su mnoge znatiželjne pozive u kojima se pita da li izveštaji zapadnih medija znače >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspostavljanje „radikalno” novih adeta, tekstova koji su u islamu najsvetiji posle Kurana.
„Da li hoćete da pišete novi Kuran?”, upitao je jedan arapski učenjak iznerviran turskim akademicima.
Novo delo, konačno spremno posle šest godina, ni po čemu ne podseća na 95 teza kojima je Martin Luter osudio praksu Rimokatoličke crkve promovišući protestantsku reformaciju.
Umesto toga, oko stotinu autora izabralo je nekoliko stotina od oko 17.000 Muhamedovih citata kako bi ispitalo islamski pogled na boga, veru i život na način na koji savremeni Turci mogu da ih razumeju.
„Mi više ne živimo u 20. veku”, kaže Mehmet Ozafsar, direktor projekta i potpredsednik Direktorata za verske poslove u Ankari.
„Bilo nam je neophodno da radimo usklađeno sa islamskim verovanjima u perspektivi današnje kulture.”
Adeti podsećaju na Muhamedove reči i dela tokom njegovog života. Propovednici i pravnici koriste ih kako bi se razumeo Kuran i kako bi se podržalo muslimansko učenje i fatve (verski edikti) o svim aspektima života, od molitve do obrazovanja žena.
Izabrani adeti nisu ništa novo u islamu. Učenjaci su ih vekovima širili kako bi pomogli da muslimani brže nauče o Prorokovim izrekama a da ne moraju da prolaze kroz obimne i katkad konfuzne klasične kompilacije.
Ono što ovaj slučaj čini drukčijim jeste to da je selekcija adeta iz perspektive savremene Turske, dinamične ekonomije i muslimanskog društva, izazvala značajan interes u muslimanskim društvima posle „arapskog proleća”.
Visoki verski zvaničnik u Egiptu – gde se tradicionalni islamski učenjaci, vladajuća Muslimanska braća i radikalni salafisti razlikuju oko ključnih pitanja vere – kaže da kolekcija adeta može da doprinese novim perspektivama debate.
„Među intelektualcima u Egiptu dobrodošla je ova nova interpretacija za koju oni misle da je veoma važna za arapski svet”, kaže Ibrahim Negm, savetnik velikog muftije Egipta, najviše islamske vlasti u zemlji.
Projekat adeta prvi put je privukao pažnju 2008. kada ga je Bi-Bi-Si nazvao „revolucionarnom reinterpretacijom islama i kontroverznom i radikalom modernizacijom religije”.
Turska vrhovna islamska vlast, Dijanet, nazvala je ovaj i druge izveštaje „potpuno pogrešnim” tvrdeći da su zasnovani na pogrešnim hrišćanskim tumačenjem islamske prakse.
Medijska pažnja je popustila i projekat je ostao prepušten stranim ekspertima koji su se pitali šta će uslediti.
Iz svega je proisteklo sedam tomova enciklopedije o najvažnijim adetima po ocenama autora. Grupisani po oblastima, propraćeni su kraćim esejima koji objašnjavaju Prorokove izjave u istorijskom kontekstu i ono što one danas znače.
Kolekcija je prva turske „ankarske škole” teologa koji su poslednjih decenija ponovo iščitavali islamske rukopise kako bi njihovu vanvremensku poruku izvukli iz konteksta 7. veka arapske kulture u kojoj su nastale.
Za razliku od većine muslimanskih učenjaka, ovi teolozi rade na savremenim univerzitetima, a mnogi su studirali u inostranstvu da bi proučili kako hrišćani kritički analiziraju Bibliju.
Oslanjaju se na ono što zovu „konzervativnom modernošću”, ključne doktrine sunitskog islama ali ne i na striktno literalne poglede koje ultraortodoksni muslimani promovišu u drugim delovima sveta.
„U islamskom svetu postoje različite perspektive, a neke od njih su uskogrude. Turci imaju druge ideje o islamskoj kulturi”, kaže Ozafsar.
One uključuju snažnu sekularnu tradiciju koja je omogućila upotrebu alkohola i zapadni način oblačenja za žene, iako tursko društvo tokom poslednje decenije pod konzervativnom vladom AKP postaje konzervativnije i religioznije. Turska ima žene propovednike u džamijama i žene zamenike muftija u više velikih gradova.
Mehmet Pačači, generalni direktor Dijaneta za spoljne poslove, kaže da muslimani ne treba samo da otvore Kuran ili kompilaciju adeta, pronađu šta je prorok rekao i kažu „Aha, to je mišljenje o ovoj akciji. Ukoliko to uradimo, to je literalizam i neznanje. Nažalost, takvo neznanje postoji u muslimanskom svetu”, kaže on Rojtersu.
Iako ni ova kolekcija ni većina drugih nedavnih tekstova turskih teologa nije prevedena na arapski, ovi pogledi izazivaju veliki interes među arapskim misliocima koji pokušavaju da pomire tradicionalni islam sa savremenom demokratijom.
Negm kaže da turske verske delegacije sada regularno posećuju Al Azhar u Kairu, sedište sunitskog učenja, i da su u egipatskom glavnom gradu počeli da se pojavljuju prevodi pokojnog turskog teologa Saida Nursija.
„Egipatski intelektualci veoma su impresionirani turskim modelom, ne samo u ekonomskom i političkom značenju, već kao umerena religiozna orijentacija”, kaže on dodajući da se Turska doživljava kao „antiteza vehabističko-salafističkom modelu”.
Vehabizam je zvanična konzervativna škola islama u Saudijskoj Arabiji i jedna od inspiracija militantnih salafista, sunita koji napadaju šiite i sufe pokušavajući da nametnu zakone šarije u više muslimanskih zemalja.
Prvo izdanje „Islama sa adetima Verovesnika”, kako se kolekcija zove, počela je da se štampa u Turskoj a zvanično će biti predstavljena tokom ramazana, koji ove godine počinje u julu.
Kolekcija je mahom za unutrašnju upotrebu, ali Dijanet je počeo sa pripremama prevoda na bošnjački, razmatra i tursko-nemačko izdanje, a postoji interes i za prevod na arapski i engleski.
objavljeno: 03.06.2013.
