Izvor: Politika, 09.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propisi koče gradnju na Goliji
Meštani sela koja pokriva prirodni park ,,Golija" primorani su da unedogled čekaju – ili da grade nelegalno
Kraljevo – Građevinski inspektori iz Kraljeva nedavno su obišli područje Rudna, udaljeno stotinu kilometara od Kraljeva, odnosno od centra opštine kojoj pripada. Razlog su – kontrole prema prijavama za nelegalnu gradnju u selima na ovoj visoravni, koja pripada parku prirode ,,Golija".
– Utvrdili smo da nekoliko objekata nema dokumentaciju i moraćemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da donesemo rešenja o rušenju, takvi su propisi – tvrdi za "Politiku" Dušan Kostić, šef opštinske građevinske inspekcije. Među tim objektima su, primera radi, magacin za skladištenje krompira Dragoljuba Andrića, stambeno-poslovni objekat Marka Milenkovića... Bez sumnje, sve će to, čak i ako do rušenja dođe, biti po zakonu.
No, na ovom području postoji i realan život, postoji, u tom parku od 75.000 hektara, trideset sela u pet opština. Uredbom vlade Srbije iz 2001. godine prostor je zaštićen. Sve je pod zaštitom, šume, pejzaži, izvori, potoci, biljke, kulturna dobra... Sve, reklo bi se, osim ljudi i njihovih potreba.
To prećutno priznaje i Miloje Dragojlović, načelnik Odeljenja za urbanizam u Kraljevu koji, takoreći, ni na koji način, ne može da izda odobrenje za, recimo, gradnju stambeno-poslovnog objekta Slobodanu Vilimonoviću sa Rudna koji bi, kako je naveo u zahtevu i nama objasnio, da se iz Kraljeva vrati u rodno Rudno i tamo započne biznis u stambeno-poslovnom objektu koji je nameran da izgradi. Ne može da odobri ni Marku Aleksandriću postavljanje pokretanog ski-lifta od tri stotine metara... Tako je, bez obzira na to što su ovi ljudi svu dokumentaciju podneli, čak i projekat pripremili, kao da žele gradnju usred grada.– Nadležni opštinski organi mogu izdati odobrenja i ostale dozvole za gradnju samo licima koja žele da podižu ili obnavljaju objekte na postojećim građevinskim parcelama, narodski rečeno, na placu koji je okućnica. Za ostalo zemljište, bez obzira na to što je u privatnom posedu, nadležno je republičko ministarstvo. Tako predviđa Uredba o proglašenju parka prirode i važeći Zakon o planiranju – kaže nam Branko Radomirović, republički građevinski inspektor u Kraljevu.
Dobro, ljudi moraju za Beograd, ali ni tamo, bar za neko vreme, ne mogu dobiti tražene dozvole, makar da sve uslove ispunjavaju, doznajemo od Radomirovića. Razlog je nepostojanje prostornog plana koji se evo već šest godina priprema. Dakle, zbog parka, očuvane prirode, a ponajviše zbog "ažurnosti" nadležnih državnih organa, život je na ovom području, praktično, zaustavljen. Bez obzira na to što je, primera radi, nedavno do Rudna stigao asfaltni put a postoje i drugi uslovi za napredak.– Te strogoće i nije bilo ranije kao u poslednja dva-tri meseca. Eto, ja sam za dokumentaciju, zbog legalizacije gradnje jednog objekta, potrošio oko 2.000 evra. Ne mogu ni ,divlje' da gradim. Šumari će to da prijave – nadovezuje se Slobodan Vilimonović.
Zašto šumari, logično se nameće pitanje? Naime, pomenutom uredbom vlade briga o parku prirode poverena je javnom preduzeću "Srbijašume" (ogranku u Raški) i šumari su, na čelu sa rukovodiocem Zvonkom Despotovićem, ovlašćeni da povereno bogatstvo štite.
Odbijajući primedbe mnogih meštana da se prijave za nelegalnu gradnju šalju selektivno, Despotović nam je, u kraćem razgovoru, ponovio stroga urbanistička pravila za ovo područje. Stroža, dakle, nego u gradovima. Bolje rečeno, reč je uglavnom o zabranama sve dok državna administracija ne donese planove i druga prateća akta kako bi se znalo gde i kako može da se gradi u ovim selima. Tako bi se ljudima omogućilo da unapređuju život ne ugrožavajući lepotu golijskog parka.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 09.06.2007.]
