Izvor: RTS, 19.Mar.2013, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propagandni rat na Korejskom poluostrvu
Uporedo sa vojnim manevrima, na Korejskom poluostrvu u toku i žestok propagandni rat u kojem obe strane pokušavaju da manipulišu javnim mnjenjem demonstriranjem vojne sile, zastrašivanjem i plasiranjem poluistina. Južna Koreja na nuklearnu retoriku Severa odgovara otkrivanjem više konkretnih planova o nabavci najmodernijeg naoružanja.
Napetost na Korejskom poluostrvu nastavlja se razmenom optužbi i pretnji, a u jeku je i snažan medijski i propagandni rat.
Dok >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Severna Koreja preti granatiranjem južnokorejskih ostrva u blizini 38. paralele, južni sused uzvraća da će na svaku takvu provokaciju uzvratiti tri puta većom snagom.
Na obe strane ne štede se propagandni plotuni pa tako severnokorejski mediji govore o patriotskom odzivu milion mladića koji su se svojevoljno pridružili Narodnoj Armiji. Južnokorejski javljaju da komunistički vojnici u blizini granice masovno dezertiraju zbog nedostatka hrane. Obe strane svakodnevno objavljuju snimke obilaska trupa i vežbe gađanja bojevom municijom.
Najteži zadatak s kojim se susreću južnokorejske, pa i japanske vlasti u svojim nastojanjima da uvere stanovništvo da čine sve što je u njihovoj moći da se suprotstave pretnjama iz Pjongjanga, jeste kako parirati severnokorejskoj "nuklearnoj retorici" u kojoj se govori o stihijama vatre koje će zbrisati neprijatelje, pa i o preventivnom nuklearnom udaru na SAD.
Najnovija žrtva retoričkih nuklearnih salvi Severa je Japan kojeg je list severnokorejske Radničke partije, koji direktno prenosi saopštenja državnih propagandista, upozorio da neće biti pošteđen nuklearnog napada u slučaju da se umeša u eventualni konflikt na Korejskom poluostrvu.
Takve izjave u Južnoj Koreji i Japanu prenose se kao dokaz nestabilnosti, pa i sumanutosti režima u Pjongjangu. Međutim, odgovor na pitanje šta će vlasti preuzeti da se suprotstave takvim verbalnim i potencijalno stvarnim, vojnim napadima Severne Koreje ostaje nedorečen, uprkos podsećanjima na to da obe zemlje poseduju anti-balističke raketne sisteme kao što su SM-3 ili "patriot".
Republika Koreja i Japan imaju sopstvenu nuklearnu tehnologiju i rezerve uranijuma i plutonijuma, te svemirski program u sklopu kojeg poseduju i rakete koje nose satelite i mogu biti prerađene u balističke projektile sa bojevim glavama velike razorne moći. Međutim, obe zemlje i dalje vode politiku odricanja od nuklearnog oružja i za tu vrstu zaštite se oslanjaju na američki nuklearni štit.
Južna Koreja jača vazduhoplovstvo i mornaricu
Od izbijanja najnovijih vojno-političih tenzija na 38. paraleli, bezbednosni koraci koje preduzima Južna Koreja su u zapećku, jer je pažnja svetskih medija usmerena na nuklearni potencijal i balističke projektile Severa.
Južnokorejske vlasti, u nastojanju da pariraju severnokorejskoj vojnoj retorici, ovih dana gotovo svakodnevno medijima doturaju informacije o novim porudžbinama najsavremenijeg naoružanja.
Tako je javnosti saopšteno da vlada u Seulu namerava da potroši milijardu dolara na kupovinu borbenih helikoptera i protivbrodskih raketa "Harpun" koje u najnovijim verzijama mogu da posluže i za uništavanje severnokorejskih utvrđenja na obali.
Pored toga, 367 miliona dolara biće odvojeno za hitnu nabavku većeg broja modernih antitenkovskih raketnih sistema koji se instaliraju na borbene avione, kako bi se neutralisala prednost koju Severna Koreja ima u broju oklopnih vozila, pišu korejski listovi.
Takođe, Južna Koreja, koja trenutno poseduje samo 10 podmornica nosivosti od 1.200, odnosno 1.800 tona, u narednih sedam godina planira i konstruisanje devet velikih podmornica od oko 3.000 tona, koje će koštati po milijardu dolara. Za početak ovog projekta, vlada je već odvojila 2,5 milijardi dolara.
Ovoj šoping listi treba dodati još devet aparata nosivosti 1.800 tona koji bi trebalo da se pridruže podmorskoj floti ove države do 2018. godine.
Južnokorejska mornarica objavila je i nameru da, pored postojeća dva razarača klase "Idžis" američke proizvodnje, koji su opremljeni antibalističkim raketama SM-3, u svoj arsenal do 2020. godine uvrsti još šest, umesto prethodno planirana tri bojna broda tog tipa. Planirano je i da porine još šest do devet razarača domaće proizvodnje i tako oformi tri nove mornaričke borbene grupe. Za taj projekat će, procenjuje se, biti potrebno oko 25 milijardi dolara.
