Izvor: Vesti-online.com, 21.Nov.2017, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Propaganda gruva jače od topova
Aleksandar Roda Roda rođen je kao Šandor Fridrih Rosenfild u tadašnjoj Moraviji, Austro-Ugarska monarhija. Kao dete, sa porodicom se preselio u Slavoniju. Kao mladić, promenio je ime i prezime. Ono po kome će biti upamćen izabrao je zbog ogromnih i lepih ptica koje su se gnezdile na odžaku njegove kuće u Esegu, današnjem Osijeku.
Bio je književnik, satiričar, virtuoz kratke forme koji je prekinuo vojnu karijeru da bi postao novinar tokom Prvog svetskog rata, ratni izveštač >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iz Srbije i autor propagande kojom se austrijska javnost ubeđivala da su Srbi loši, a rat protiv njih neizbežan.
Njegovi tekstovi su važan izvor da se razume stvaranje negativnog javnog mnjenja o Kraljevini Srbiji pre i tokom Prvog svetskog rata i ukazuje na snagu propagande, ocenjuje za "Vesti" autorka knjige "Roda Roda / Srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata / Ratni presbiro Austrougarske monarhije" Gordana Ilić Marković, slavista sa Univerziteta u Beču.
- Jezik može gore poseći nego mač. Upravo danas smo svedoci populizma i propagande, koja god da je zemlja u pitanju, ne moramo se ni pomeriti dalje od Srbije. Roda Roda je predstavnik dobre književnosti pre Prvog svetskog rata, ali potom predstavnik veoma znalačke propagande za vreme tog rata. Šta se dešava sa umetnikom i književnikom, intelektualcem u odlučujućim i teškim periodima? Može da se povuče dosta paralela sa današnjim društvom, ali i sa onim od pre 20 i 50 godina, iako je ovo primer od pre jednog veka - kaže Ilić Markovićeva.
Knjiga sakuplja opus Roda Rode uoči i za vreme rata, korpus radova koji se odnose na Srbiju, a u nizu tekstova, od kojih su neki prvi put prevedeni na srpski jezik, prepoznaje se situacija u tadašnjoj Srbiji. I u tome je caka propagande, ističe autorka.
- Propagandistički dobar tekst može samo da se napiše ako se ne izmišlja mnogo. Odnosno, ako se upotrebljavaju stereotipi. Stereotipi uvek nastaju na osnovu određenih podloga, a potom se pojačavaju. To Roda Roda znalački upotrebljava, što znači da je imao materijal o Srbima. Upotrebljava događaje poput ubistva kraljice Drage Mašin i kralja Aleksandra. Njegovo delo treba posmatrati kao nekog hroničara, ali ja sam ga lingvistički analizirala i on je svojim tekstovima ispunio sve stavke ratnog pres biroa, ističe naša sagovornica.
A autor propagande usmerene protiv Srba, Roda Roda je 1938 emigrirao u SAD. Tamo je pisao mnoge komedije, priče i novele.
Propagandno dobar tekst, podvlači autorka je "onaj koji uspe da sakrije pod veo druge poruke koju je moguće da čitalac ili gledalac drugačije primi".
- Pisati dobar propagandni tekst nije jednostavno, ali Roda Roda je to zaista savršeno radio, na nesreću onih protiv kojih je pisao. Ali danas, uoči i za vreme svih ratova koji su se dešavali, propaganda je nešto čime se služi svaka zemlja. Ona uvek deluje u tri pravca: piše se za sopstevno stanovništvo, usmerena je na sopstvenu vojsku ili prema neutralnim ili zemljama saveznicima za pridobijanje podrške naroda koji treba podići na borbu. Na primer, kada Francuska za vreme Prvog svetskog rata objavljuje toliko u časopisima o velikoj borbi srpske vojske, primaran cilj je podići francuskog stanovnika na borbu - zaključuje naša sagovornica.
Nastavak na Vesti-online.com...
