Izvor: S media, 17.Avg.2010, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pronađen premaz koji ubija superbakteriju
Otpornom zlatnom stafilokoku (MRSA), koji u bolnicama širom sveta izaziva teško izlečive infekcije, gangrene, sepse pa i smrt, konačno se nazire kraj, tvrde naučnici. Tim istraživača iz Renšelaer Polytećnic Instituta u New Yorku pronašao je prirodni enzim kojim se opasna bakterija može uništiti na hirurškoj opremi, bolničkim zidovima i drugim površinama.
"Ovaj sistem, koji se temelji na prirodi, siguran je za rukovanje, ne vodi do rezistencije, ne zagađuje okolinu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i ne stvara začepljenja zajedno sa staničnim otpadom. MRSA ugiba čim dođe u kontakt s premazom", rekao je prof. Jonathan S. Dordick, direktor Renšelaerova Centra za biotehnologiju i interdisciplinarna istraživanja.
Nova je otopina u provedenim testiranjima uništila 100 posto bakterija u roku od samo 20 minuta, prenosi Tportal.
U premazu su povezane ugljikove nanocijevi s prirodnim enzimom lizostafinom koji nepatogeni sojevi stafilokoka koriste u odbrani od Staphylocočusa aureusa, među kojima i od MRSA. Ekstrakt se može pomiješati s običnim bojama za zidove. Za razliku od drugih premaza, otrovan je samo za MRSA, ne temelji se na antibioticima te ne oslobađa hemikalije u okoliš. Površine se mogu prati, a da ne izgube antiseptička svojstva.
Tim pod vodstvom Dordicka i profesora Ravija Kanea ranije je otkrio da su enzimi delotvorniji i stabilniji kad se vezuju s nanocijevima. "Kad smo enzime izravno dodali u premaze, oni su postupno isparili", objasnio je Kane: "Nanocijevi su nam omogućile da stvorimo stabilnu okolinu za enzime." Nakon toga istražili su mogućnosti praktične primjene premaza.
"Pitali smo se ima li u prirodi enzima koji učinkovito uništavaju bakterije", objasnio je Dordick. Odgovor je bio potvrdan, a tim je ubrzo izolirao lizostafin koji izlučuju nepatogeni sojevi bakterija bezopasni za ljude i druge organizme.
Lizostafin je vrlo delotvoran. Već i mala količina tog enzima u otopini brzo ubija Staphylocočus aureus", rekao je Kane. Enzim se prvo vezuje uz stanične zidove bakterije i potom ih reže i probija. "Izuzetno je selektivan", kaže Dordick: "On ne razara druge bakterije niti je opasan za ljudske stanice."
Premaz je uspješno testiran u Albany Medical Collegeu u kojem su pohranjeni različiti sojevi MRSA.
MRSA je bakterija odgovorna za nekoliko teško izlečivih bolesti, a razvila je otpornost na tzv. beta-laktamske antibiotike u koje spadaju i penicilini i cefalosporini. Raširena je u bolnicama, a osobito je opasna za pacijente s otvorenim ranama i oslabljenim imunitetom. Najčešće se nastanjuje u nosnicama, ranama, intravenskim kateterima i mokraćnom sistemu. Mogu je nositi i zdrave osobe. Već 72 sata nakon početnih simptoma može razviti otpornost na antibiotike. Neki sojevi poput CA-MRSA svojim otrovima uzrokuju opasne infekcije koje mogu zahvatiti vitalne organe i izazvati sepsu, toksični šok i nekrotizirajuću upalu pluća.
