Izvor: RTS, 20.Sep.2012, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pronaći način za finansiranje javnih servisa
Ministar Bratislav Petković najavio postepeni izlazak države iz medija. Pitanje finansiranja Javnog servisa mora biti rešeno do proleća, kaže Petković i dodaje da će verovatno morati da se interveniše iz budžeta da bi se RTS spasao.
Ministar kulture Srbije Bratislav Petković najavio je redefinisanje medijske strategije i postepen izlazak države iz vlasništva u medijima, uz obaveznu transparentnost njihovog vlasništva.
Otvarajući u Beogradu regionalnu konferenciju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o slobodi medija u jugoistočnoj Evropi, Petković je rekao da je nova vlada u prvih 40 dana rada zatekla neuređen medijski prostor, s medijima kojima se ne zna pravi vlasnik, javnim servisom u krizi, nedovršenim zakonskim projektima i nejasnim državnim vlasništvom u medijima.
Prema njegovim rečima, za medijski prostor potrebno je usvajanje "paketa neophodnih medijskih zakona".
Kao prioritete, Petković je naveo jačanje i konsolidaciju postojećih javnih servisa, RTS-a i RTV-a, i rešavanje pitanja njihovog održivog i trajnog finansiranja. To se, kako je naveo, odnosi i na jačanje dopisničke mreže javnih servisa, ali bez regionalnih javnih servisa.
Ministar navodi da pitanje finansiranja Javnog servisa mora biti rešeno do proleća sledeće godine i dodao da će verovatno morati da se interveniše iz budžeta da bi se RTS spasao.
"Teško da će u ovoj situaciji da se vrši novi pritisak na građane da se poveća naplata pretplate", rekao je novinarima Petković, posle otvaranja konferencije OEBS-a.
Po njegovim rečima, za RTS će "u prvom trenutku biti neophodna intervencija iz budžeta". Za spas RTS, kako je naveo, postoje razne opcije, kao što je uvođenje takse, ali takvo rešenje nije prihvatljivo za Evropu.
Bez napretka u slobodi medija
Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović ocenila je da u regionu nema napretka kad je reč o slobodi medija, ali da problem nisu zakoni, već činjenica da se dobri zakoni ne sprovode.
Ona je istakla da u nezavisnu uređivačku politiku medija ne bi trebalo da se meša ni država, ni biznismeni. Mijatovićeva je istakla da je potrebno "nastaviti pritiske na vlade" kako bi se zakoni sprovodili i postigao napredak.
"Jesmo doživeli neuspeh, ali se borimo. Počeli smo dobro, sa izradom zakona boljih čak i od nekih u EU i međunarodnoj zajednici, ali to nije dovoljno", ukazala je predstavnica OEBS-a.
Dunja Mijatović je napomenula da su problemi u svim zemljama jugoistočne Evrope manje-više isti i da se tiču nezavisnosti regulatornih tela, finansijske nezavisnosti javnog servisa, napada na istraživačko novinarstvo.
Kao poseban problem, Mijatovićeva je izdvojila izazove vezane za javni servis i nezavisnu uređivačku politiku gde država, kako je naglasila, ne bi trebalo da se meša, kao ni biznismeni.
Ukazala je i na pitanje monopola nad medijskim prostorom kod političkih i poslovnih krugova i problem zaštite pluralizma medija u regionu.
Svi moramo da damo svoj doprinos za slobodu medija, iako to zvuči kao gotovo nemoguća misija, rekla je Mijatovićeva i zaključila da bi "cilj trebalo da nam bude vraćanje dostojanstva novinarskoj poziciji".
Dežer: Zakonom eliminisati državno vlasništvo
Šef delagacije EU u Srbiji Vensan Dežer rekao je da je neophodno zakonskim rešenjima eliminisati državno vlasništvo u medijima, te obaviti ponovnu analizu medijske strategije i pitanja TV pretplate i regionalnih javnih servisa.
Dežer je naveo da su vlasti u Srbiji usvojile medijsku strategiju pre godinu dana, ali da iz nje nije puno toga primenjeno. On je dodao da je to i razumljivo, jer je zemlja imala dugu izbornu kampanju. "Srbija se obavezala da će eliminisati državno vlasništvo u medijima i taj proces je započet, ali nije jasno kako će se nastaviti", ukazao je Dežer.
On je ponovio da bi trebalo stvoriti medijski prostor u kome će postojati transparentno vlasništvo nad medijima. "Očigledno je da će mediji, čiji su osnivači organi državne uprave, biti pod nekim uticajem svojih osnivača", rekao je Dežer.
Vensan Dežer je ocenio da politički pritisak na medije u Srbiji nije više tako direktan, ali da sada postoji ekonomski pritisak - koji se sprovodi putem oglašavanja i kupovine reklamnog prostora. "Medijski pluralizam je uspostavljen, ali to ne znači da nema cenzure u Srbiji", dodao je predstavnik EU.
Evropska komisija identifikovala je nekoliko "izazova" vezanih za medijski prostor u Srbiji, a odnose se na uticaj na medije kroz pravni sistem, nedostatak konkurencije i nedovoljnu zaštitu novinara.
Dežer je podsetio da je sloboda medija prvi uslov za postojanje pluralizma i demokratskog društva, ali i uslov da neka zemlja postane članica EU. "Svaka zemlja u regionu ima svoj put i istoriju, a u oblasti medija ta istorija se odnosi na propagandu koja je bila prisutna u prošlosti", naveo je Dežer.
Na drugoj medijskoj konferenciji za jugoistočnu Evropu, organizovanoj u saradnji s Misijom OEBS-a u Srbiji, učestvuje oko 200 regionalnih i međunarodnih novinara i stručnjaka za medije.
