Izvor: RTS, 10.Mar.2014, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promocija filma o krsnim slavama
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave čak 78 krsnih slava. Zbog značaja koji zauzima u našoj kulturi i običajima, Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije zatražio je od Ujedinjenih Nacija i UNESKA da se srpska slava zaštiti i uvrsti na listu svetske duhovne baštine.
U vreme kada je gazda Ivko slavio krsnu slavu, u Nišu krajem 19. veka, uveliko se uzdigla srpska građanska porodica.
Jorgandžija Ivko je pripadao budućnosti, a ostali likovi Stevana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sremca, veseli, ali na momente i razuzdani gosti, Kalča, Smuk, Kurjak i Svetislav prošlosti. Već se tada vodilo računa, tvrde etnolozi, da se domaćini ne izlažu preteranom trošku za pripremanje slave.
Porodica se okupljala na gozbi u čast sveca zaštitnika dok su gosti obično dolazili na preslavu ili poslužnicu. To je najvažnije obeležje srpske građanske slave kako je i predstavljeno u filmu "Tri reda kolača" koji je napravio tim etnologa i istoričara umetnosti na čelu sa Snežanom Ašanin iz Narodnog muzeja u Čačku.
"Naš cilj jeste da se krsna slava ne zaboravi i da se slavi onako kako su naši preci slavili. Kao što je Vuk Karadžić isticao, da se s kolena na koleno prenosi budućim generacijama", kaže Snežana Ašanin, etnolog.
Domaćini prvih obnovljenih građanskih slava u Kraljevu su Dragomir i Marina Cvetić, potomci predratne trgovačke porodice koja je ime i bogatstvo stekla još pre 100 godina.
Jedan od svedoka uspona te porodice je i Milan Matijević, predsednik Zavičajnog društva Kraljevo koji je i sam prikupljao građu o običajima i slavama.
"Uslovi života u gradu su bili dosta drugačiji nego na selu. Gradske porodice su imale mnogo veći krug prijatelja i poznanika i zato se građanska slava organizovala na taj način što se u popodnevnim časovima dolazilo na čestitanje odnosno vizitu", kaže Milan Matijević iz Zavičajnog-društva Kraljevo.
Kod Srba se, inače najduže zadržao običaj slavljenja sveca zaštitnika, odnosno krsne slave. Slavi se još u Crnoj Gori, a vrlo retko se sreće u Makedoniji, Bugarskoj i Albaniji među katolicima.
rts.kraljevo@rts.rs
+381 36 333 465
