Izvor: Politika, 04.Jan.2015, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene u beogradskoj policiji zbog Beka
Nećemo više imati situaciju da ministar od poručnika može da napravi generala za jedan mandat
Iako je posao policajaca po svojoj prirodi dinamičan i opasan, protekla 2014. godina mogla bi se upisati kao jedna od dinamičnijih za Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i policiju. Vanredne situacije, od kojih se posebno izdvajaju majske poplave, ali i previranja i sukobi unutar MUP-a koji su u jednom momentu pretili da postanu izuzetno opasni po državu, događaji su koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << retko gde u svetu zabeleženi u jednoj godini.
Redukcija finansija (MUP je vratio dve milijarde dinara starih dugova, uz redovno isplaćivanje tekućih troškova) nije se odrazila na bezbednost građana jer je rasvetljeno 80 odsto svih krivičnih dela. Rešeni su i slučajevi koji su izazvali veliku pažnju javnosti, poput slučaja „Kantrimen” u kojem je uhapšen osumnjičeni da je usmrtio Luku Jovanovića, kao i slučajevi teških ubistava maloletnica Tijane Jurić i Ivane Podroščić.
Sudeći po onome što najavljuje ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović u intervjuu za „Politiku”, dinamična će biti i 2015. godina, i to pre svega u svetlu promena načina rada policije koji bi trebalo da sredi stanje koje su mnogi ocenjivali kao „zapušteno”.
Između ostalih elementarnih nepogoda, godinu za nama obeležile su katastrofalne poplave. Da li postoji opasnost od ponavljanja takvih događaja?
Svakako ćemo imati vremenske nepogode koje će uzrokovati vanredne situacije. I evropska komesarka zadužena za vanredne situacije Kristalina Georgijeva mi je skrenula pažnju da će u narednih 50 godina na području Balkana biti više poplava, više snega, više šumskih požara i više temperature leti. Važno je da mi budemo spremni. Moramo da izgradimo što bolji odbrambeni štit od svih mogućih nepogoda i tako ostanemo bezbedni. To znači da moramo da uložimo u opremu i tehniku, kao i u ljude koji će biti sposobni da rukovode tim situacijama jer to je, čini mi se, najvažniji aspekt o kojem se nije dovoljno govorilo u prethodnom periodu.
Da li je nešto urađeno u vezi s tim?
Država je uradila dosta toga, imali smo problem što su vodotokovi tokom poplava oštetili veliki broj rečnih korita i veliki broj nasipa. Ljudi iz „Srbijavoda” i Sektora za vanredne situacije MUP-a uradili su mnogo na popravljanju nasipa. Ali, to je posao koji mora da bude kontinuiran jer poplave poput onih u maju nikada nisu viđene u Srbiji. Na to nismo mogli da budemo spremni, ali se sada spremamo za taj nivo poplava i nadam se da nećemo imati veće izazove kojima bismo morali da se prilagodimo. Novac koji se utroši na zaštiti od elementarnih nepogoda nikada nije bačen, on zapravo čuva novac koji kasnije potrošimo u sanaciji štete.
Protekle godine je smenjen i vrh policije, a neki od njih su sklonjeni s funkcije zbog mešanja u politiku i medije. Da li postoji opasnost da se to ponovi?
Već sada imamo situaciju da se policijski službenici više bave svojim poslom, a manje medijima. Nije posao policijskih funkcionera da budu političari ili estradne zvezde i da svakog dana daju izjave i pokušavaju da se takmiče. Ne biraju se oni glasovima građana ili odlukom žirija. Njihov posao je da daju rezultate. Neko ko želi svakog dana da se medijski eksponira, možda je promašio profesiju, možda bi trebalo da se kandiduje za narodnog poslanika. Policiji su potrebni oni koji ne pričaju mnogo, ali mnogo rade.
Najavljuju su postavljenja na mesta smenjenih načelnika, kao i druge promene u MUP-u?
Odluke o postavljenjima donosim na osnovu jasnih kriterijuma. Oni koji dolaze na određenu funkciju moraju, pre svega, da budu profesionalci, kao i da budu ljudi sa ozbiljnim policijskim iskustvom. Uz to, bitan je i lični i moralni kredibilitet. Zadovoljan sam dosadašnjim kadrovskim rešenjima. Najbitnije od svega je da svako od njih mora da postiže određene rezultate. Kad policajac ima rezultat, onda je to nešto nesporno i nije bitno da li je ministru ili nekom drugom simpatičan ili ne. To su moji kriterijumi. Unapred skrećem pažnju svim ljudima kojima se neko obrati ili im obeća u moje ime da će biti postavljeni na neka mesta da znaju da to nije tačno.
Kako merite rezultate, ako se zna da je jedan od smenjenih načelnika ocenjivan kao da je imao odlične rezultate u borbi protiv kriminala, a u suštini je većina krivičnih prijava padala na sudu?
Jedna od stvari koju sam policiji zamerao kad sam došao jeste zaplena narkotika. To je stvar koja ne može da se fingira. To ne zavisi od suda, tužilaštva ili spoljnih faktora. Ili imate zaplene droge ili ih nemate. Ako je od maja do novembra 2013. zaplenjeno 19 kilograma heroina, a u istom periodu 2014. više od stotinu kilograma, to onda nešto govori. Takođe, ukupni kriminal je u poslednjih osam meseci smanjen za 9,5 odsto, dok su zaplene duvana i cigareta povećane nekoliko puta. To su samo neki od primera boljeg rada policije.
Kad govorite o rezultatima kao glavnom kriterijumu, kako biste ocenili rezultate direktora policije Milorada Veljovića?
Rezultate posmatram kao zajednički rad direkcije i čitave policije. Ne može da se desi da policija bude efikasnija i pravi bolje rezultate, ako direktor policije u tome ne učestvuje. Imam korektnu saradnju s Veljovićem.
Nedavno je otkriveno da je Veljovićev sin radio u „Farmakomu” uhapšenog Miroslava Bogićevića, u čemu su mnogi videli sukob interesa?
Koliko sam video iz medija on je tamo prestao da radi pre nego što sam ja postao ministar. Meni nijedan državni organ nije dostavio informaciju da postoji bilo kakav zakonski problem da Veljović obavlja funkciju na koju je izabran na konkursu. Ukoliko mi sutra ukažu da postoji bilo kakav zakonski problem, onda sam spreman da razmotrim sve po tom pitanju. Nikome ništa nije garantovano, pa ni meni. Ako ne radim dobro svoj posao, otići ću sa ovog mesta. Za sada saradnja ide u pravcu da policija postiže bolje rezultate. To je jedino važno za građane.
Koliko je registrovano organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji i kako biste ocenili stepen društvene opasnosti koju te grupe predstavljaju?
Ne postoji nijedna kriminalna grupa koja predstavlja veliki bezbednosni rizik za državu. Postoje organizovane kriminalne grupe, voleo bih kad ih ne bi bilo, ali nijedna od postojećih ne može da izazove veći potres ili ugrožavanje bezbednosti Republike Srbije. Policija prati sve grupe, ali nekad imamo izazove u smislu da postoje operativne saznanja, ali nemamo dovoljno dokaza. Zato pojedine istrage moraju da traju godinu dana da bi se obezbedilo dovoljno čvrstih dokaza da se neko poveže s organizovanim kriminalom.
Čime se sada najviše bave organizovane kriminalne grupe?
Uglavnom trgovinom narkoticima i razbojničkim krađama. Ima i drugih vidova kriminala, ali prodaja droge je svakako broj jedan.
Slučaj pokušaja ubistva Milana Beka i dalje se u javnosti smatra najvećim nerasvetljenim slučajem policije. Premijer Vučić i vi ste prvih dana posle tog događaja izašli u javnost s tvrdnjom da je „na Beka pucao amater”. Da li i dalje ostajete pri ovoj oceni?
Prema najnovijim izveštajima iz beogradske policije, koje sam pročitao u medijima, vidim da oni sada ne znaju da li je pucao amater ili profesionalac, zbog čega ću predložiti neke promene u PU Beograd.
O kakvim promenama je reč?
Posle dogovora s direktorom policije doneću konačnu odluku. Ne bih da licitiram imenima, ali videćete ubrzo.
Kad očekujete novi zakon o policiji?
Do kraja januara očekujem da se završi nacrt zakona koji možemo da pošaljemo svim nadležnim institucijama. Posle javne rasprave i mišljenja Evropske komisije, izaći ćemo pred Odbor za unutrašnje poslove i Narodnu skupštinu. Želimo da zakon ne bude plod političkog prepucavanja, već predmet razgovora oko akta koji će unaprediti bezbednost građana u Srbiji. Policija će proći kroz transformaciju koja neće biti laka.
Jedna od novina tog zakona jeste i „karijerno napredovanje” što bi trebalo da spreči uticaje sa strane da pojedini nezasluženo dođu do odgovornih pozicija. Kako nameravate to da sprovedete?
Moja ideja je da se napravi sistem u kome se napreduje po zaslugama. Ko napravi rezultat on će se kvalifikovati za unapređenje. Ljudi koji završe Kriminalističku policijsku akademiju imaće prioritet. Novina je i to što će između svakog nivoa napredovanja policijski službenik morati da prođe i kroz određeno usavršavanje kako bi stekao dragoceno iskustvo. Tek tada ćemo imati situaciju da su potpuno spremni za imenovanja na određena mesta. Imaće iskustvo i obavezujući element – rezultate. Tako ćemo za nekoliko godina na funkcijama imati ljude koji su već napravili nešto u svojoj karijeri i oni će znati bolje da grade one kojima su nadređeni. Tokom karijere moći će da imaju samo jedno vanredno unapređenje. Nećemo više imati situaciju da ministar od poručnika može da napravi generala za jedan mandat.
Zašto kažete da neće biti lako? Očekujete otpore?
Svaki sistem koji je dugo išao određenim hodom ima problem da se brzo okrene na drugu stranu. MUP je veliki sistem u kojem su ljudi navikli da rade po određenim procedurama i na određeni način. Nije lako to promeniti za dan ili nekoliko meseci. Recimo, mislim da bi trebalo da smanjimo broj policijskih uprava (PU). Za građane to ništa ne znači loše. Ako sada ima 27 PU, onda to znači da imamo 27 načelnika, zamenika, pomoćnika... Ako bismo imali 22 PU, onda bi bilo manje administracije, ali ne bismo imali nijednog policajca manje na terenu ili ukidanja policijskih stanica ili ispostava. Nećemo da pravimo uštede tako ako će se smanjiti bezbednost građana. Ali, podrazumeva se da načelnicima PU koje se ukidaju to neće odgovarati.
Dušan Telesković
objavljeno: 04/01/2015
