Izvor: RTS, 18.Apr.2013, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene sprovode oni koji su upropastili pravosuđe
Velike reforme u pravosuđu koje nisu dirnute Strategijom, sprovešće Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, koji su "upropastili srpsko pravosuđe", kaže predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je danas da će velike promene u pravosuđu, koje "nisu dirnute" Strategijom reforme pravosuđa, sprovoditi Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, koji su "upropastili srpsko pravosuđe". >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Važne promene dešavaju se paralelno sa strategijom, koja bi morala i njih da ima u vidu, pa se postavlja pitanje hoćemo li imati zdravu osnovu za buduće stanje u pravosuđu", rekla je Dragana Boljević na skupu posvećenom Nacrtu strategije o reformi pravosuđa, održanom u beogradskom Medija centru.
Dragana Boljević je istakla da se mora definisati kriterijum efikasnosti, jer u Srbiji postoji nesporazum u razumevanju tog pojma zato što se smatra da je efikasnost znači što veći broj predmeta rešenih u što kraćem vremenu.
"Po evropskim standardima, efikasnost pravosuđa znači kvalitetno rešavanje sporova posle razmatranja svih aspekata pravne stvari u razumnom roku", rekla je Boljevićeva.
Prema njenim rečima, trebalo bi razbiti mit o tome da je najveći problem Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu veliki broj odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku.
"To je apsolutno netačno, jer je Srbija 2011. godine u svega nešto više od četvrtine, 26 odsto, oglašena odgovornom zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a u 25 odsto predmeta utvrđeno je da je Srbija odgovorna za povrede prava na pravično suđenje, dok su se u 50 odsto slučajeva dogodile povrede ostalih važnih prava garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava", istakla je Boljevićeva.
Kako je navela, pred sudom u Strazburu je 9.500 predmeta iz Srbije, koja srazmerno broju stanovnika deli prvo mesto sa Crnom Gorom.
"Kada bi bile rešene dve grupe predmeta, mi ne bi stajali tako loše, a to su zahtevi za isplatu ratnih dnevnica rezervistima i potraživanja radnika u privatizovanim preduzećima", dodala je Boljevićeva.
Predsednica Društva sudija Srbije rekla je i da se u javnosti često pominje da je na posao vraćeno 1.000 neizabranih sudija i tužilaca, a da je zapravo vraćeno oko 500 sudija i oko 100 tužilaca, kao i da bi nadležni trebalo da objave precizne podatke o tome.
